Pravo vreme je za uređivanje dvorišta, bašta i prostranih eksterijera koji će proleće začiniti svežinom, zelenilom i novim dekorativnim elementima. Sa prvim zracima sunca budi se čitava priroda, dok se radoznali pogledi neumorno kreću ka uređenim okruženjima kuća, stambenih i poslovnih objekata. 

Настави са читањем „Prolećno sređivanje bašte koje će izmamiti svaki pogled prolaznika“

Kada je u pitanju izbor sobnih vrata, potrebno je uzeti u obzir nekoliko faktora. Na tržištu su dostupne različite vrste, svaka sa svojim jedinstvenim karakteristikama i prednostima.

Настави са читањем „Različite vrste sobnih vrata – Koja su najbolja za vaš dom?“

Na pomen cirkulara najveći deo prvo na šta pomisli jeste na metrenje drva i sečenje stabala.

Međutim, cirkulari su mnogo više od ove jednostavne primene, a posebno ručni cirkulari koji su pronašli primenu u brojnim poslovima, bilo da su deo industrije, profesionalnog ili hobi rada.

Настави са читањем „Čemu služe ručni cirkulari?“

Montažne industrijske hale postaju sve popularnije za preduzeća koja traže efikasan i isplativ način da stvore veliki prostor za svoje poslovanje. 

Настави са читањем „Sve što treba da znate o montažnim industrijskim halama i njihovim prednostima“

Ko do sada nije bio u Zemunu i poznaje ga samo iz priča o žestokim momcima 90-ih, verovatno ga zamišlja kao potpuni stereotip: kvart opasnih tipova, prepušten svojim mutnim poslovima. Međutim, osim što takve priče ne nalaze uporište u bogatoj istoriji ovog kraja, tako se isto ne poklapaju ni sa savremenim, mirnim kutkom za život, u šta se možete uveriti već prilikom prve šetnje kroz ovaj deo grada.

Iako se zvanično vodi kao opština grada Beograda (pripojen je Beogradu tokom 30-ih godina prošlog veka), Zemun je tokom svih ovih godina uspeo da sačuva nešto svoje i da ostane svet za sebe. Današnji Beograd se prostire sa obe strane Save i Dunava, a kao što znamo, u istoriji dugo to nije bilo tako. Tokom veće istorije srednjeg i novog veka, stari deo grada, južno od Dunava i Save, pripadao je Turcima, dok je deo koji obuhvata Zemun, pripadao Austro-Ugarskoj. Pripadanje različitim državama, od kojih je jedna bliskoistočna i muslimanska, a druga srednjoevropska, ostavilo je traga na život i izgled Zemuna. Zahvaljujući svojoj istoriji, kulturi i arhitekturi, Zemun je bio i ostao svet za sebe, što najbolje možete osetiti ako tokom boravka u Beogradu izaberete stan za izdavanje baš u Zemunu.

Doći u Beograd i ne posetiti „grad u gradu“ bila bi uistinu šteta. Stoga, pre nego šetnju zemunskom stranom Dunava zamenite još jednim krugom po Kalemegdanu ili Skadarliji, dopustite da vam pokažemo koliko je Zemun zapravo romantičan i slikovit na svoj posebna način.

U Zemunu ljudi rado prepričavaju i čuvenu izjavu Mome Kapora, koja kaže da je Beograd najbolje mesto na svetu gde se može sačekati autobus za Zemun. Da je Zemun autentičan i zanimljiv zbog svoje različitosti, pokazaćemo kroz ovaj pregled najzanimljivijih stvari koje treba da vidite dok ste ovde.

Pre svega, kako je nastalo ime „Zemun“?

Postoji nekoliko teorija kako je Zemun dobio ime. Kroz istoriju se ovo naselje nazivalo Taurunum, Malevilla, Semlin, Zimony, da bi današnji naziv dobio po rečju slovenskog porekla koja je nastala iz termina „zemunica“. Ta reč je još uvek u upotrebi i označava kuću koja je ukopana u zemlji. Ako znamo da su prve kuće na ovom području nastale ukopavanjem u lesni plato koji se izdiže nad desnom obalom Dunava, a da se i danas podrumi starih Zemunaca nalaze ukopani u ovoj mekoj steni, naziv naselja je sasvim logičan. Međutim, može vam se učiniti zanimljiv i stari naziv – Malevilla, što znači zlo mesto. Odakle je to došlo i da li je opravdano, ostaje samo da se nagađa.

Zemunski kej

Štnju Zemunom bi trebalo započeti od obale Dunava. Zemunski kej romantičan je u svako doba godine – bilo da dolazite u proleće u cvatu ili u jesen kada u izmaglici gledate labudove na reci. U leto, Zemunci odlaze na kupanje brodićima na plažu Lido na Velikom ratnom ostrvu. Takođe, kada su topli dani, sa keja možete da krenete na krstarenje i da sa reke upoznate prestonicu Srbije.

Na jednoj od klupica pod krošnjama drveća je spomenika koji sedi i u tišini gleda na Dunav. To je skulptura pisca Branka Najholda, najpoznatijeg hroničara Zemuna. Sam za sebe rekao je da se „blesavo i s preterivanjem“ voli baviti Zemunom, čemu svedoče na desetine knjiga i još mnogo zapisa u kojima je ovekovečio ulice, kafane i ljude svog voljenog mjesta. U Zemunu se nalazi i mural sa njegovim likom i citatom:„Biti Zemunac nije stvar krštenice, nego stanje duha!“

Krenete li prema brdu Kalvarija, naići ćete na najpoznatije stepenice u ovom delu grada. Poznate stepenice čuvaju uspomenu na istoriju grada – na svakoj od njih 128 ispisana su imena poznatih građana. Sa strane stepenica nalazi se „knjiga“ biografija iz koje možete saznati više o znamenitim Zemuncima.

Ukoliko ste ljubitelj umetnosti ili dobre muzike, svratite u kultni klub i bastion rock’n’rolla FEST, ili pogledajte predstavu u Teatru Madlenianum, gde gostuju najpoznatiji regionalni izvođači.

Ulice kao iz poglavlja starih knjiga

Kej Dunava ispunjen je gomilom šarmantnih kafića i restorana s najboljom ribom u gradu. Toliko je dobrih restorana da ćete se teško odlučiti gde da apravite predah, ali mi vam potvrđujemo da, gde god da se smestite, nećete pogrešiti.

Najpoznatiji restorani (Reka, Šaran…) smeešteni su blizu jedan drugoga na Keju oslobođenja, a tamo gde prestaju stambene zgrade naići ćete na restoran Stara carinica. To je restoran domaće kuhinje s baštom koja je otvorena u proleće i leto – sam naziv govori o njegovoj drugačijoj prošlosti, a enterijer čuva autentičnost starih vremena. 

Fotogenični Gardoš

Gotovo je turistički kliše da kada ste u Zemunu posetite i fotografišete šarmantnu kafeteriju Gardoš. Na uzvišenju iznad Zemuna nalazi se poznata Gardoš kula, turistička znamenitost s koje se pruža širok pogled na Dunav. Kula je s vremenom preuzela ime brda, pa posetioce može zbuniti više njenih naziva. Kula ima još dva naziva. Neko je naziva i Kula Sibinjanin Janka, a poznata je i pod nazivom Milenijumska kula.

Odmah pored kule leži zemunsko, multikonfesionalno groblje na kojem su sahranjeni vernici katoličke, pravoslavne i jevrejske veroispovijesti. Ovde počivaju značajni građani, a groblje je obogaćeno skulpturama poznatih autora.

Posetu Zemunu možete završiti jednim slatkim obilaskom neke od prepoznatljivih poslastičara u gradu i podsetiti se starih dobrih ukusa iz vremena vaših baka.