ВРАЊЕ ИЗ МОГ УГЛА – I део

Врање је навећи и најпознатији град на крајњем југу Србије. Са традицијом дугом девет векова један је од најстаријих градова у земљи што га уједно чини препознатиљивим градом особене културе и традиције.

Још у IV пре нове ере Трачани и Илири су  на овим подручјима имали своје сталне насеобине. У неким изворима се тврди да претечу данашњег града Врања чини сеоско насеље из тог периода. Касније са доласком Римљна, крајем III века ово подручје припада провинцији Дарданији у чијем је саставу била до велике сеобе народа када први пут у њега пристижу Јужни словени.

Први помен о граду налазимо у делу Ане Комнине “Алексијада” из 1093. године, што се уједно и сматра почетком деветовековне историје града. У том делу, Ана Комнина, византијска принцеза, први пут помиње Врање пишући о владавини свога оца Алексеја Комнина и описујући битку код Звечана, на тадашњој граници Србије и Византије у којој је рашки жупан Вукан победио војску Јована Комнина и освојио ово место од Византинаца. Врање је тада припојено српској средњевековној држави.

Град припада планинско-котлинској области југоисточне Србије. Саставни је и најважнији део јужног Поморавља. Налази се на левој обали Јужне Мораве која протиче на три километра од града. Изграђен је на планинским косама северозападног дела врањске котлине које се спуштају са севера према југу. Над градом доминирају планине Плачковица и Крстиловица, а у њиховом подножју Борино брдо и Пржар. Због овакве конфигурације терена приметна је велика висинска разлика имеђу појединих делова града.

Врање је и саобраћајно чвориште, епицентар у коме се преплићу важне друмске и железничке саобраћајнице које воде ка свим деловима наше земље. Налази се између 42º 33′ 18″ северне географске ширине и 19º 33′ 53″ источне географске дужине. Од већих градова удаљен је 70км од Лесковца, 110км од Ниша а од Београда 347 километара. Од бугарске границе дели га 74км, а од македонске 40км. Виталане саобраћајнице које пролазе овуда представљају и жиле куцавице не само за наш већ и за европски саобраћај. Аутопут Е-75, део коридора X и железничка пруга Љубљана – Загреб – Београд – Ниш – Врање – Скопље – Солун пролазе овуда, обе се простиру са леве стране Јужне Мораве испод града.Налазећи се у средишту таквих комуникацијских праваца Врање има изузетан географски положај сто иницира његову важну улогу у транзитном саобраћају. Преко Врања, Повардарје, Грчка, Албанија и Медитеран повезани су са Италијом, Аустријом, Мађарском и Румунијом, а преко њих са Источном, Средњом и Западном Европом.

Још у I веку, моравски пут је, вардарском удолином био повезан са римским путем Виа Егнација који је од Драча, преко садашњег Охрида, Битоља и Солуна водио до Дарданела и Црног мора. Своју значајну стратешку позицију Врање је током прошлих времена много пута скупо плаћало. Од свог првог помињања у XI веку преко Косовског боја, балканских ратова, током Првог и Другог светког рата њиме је непријатељ желео да овлада у првом налету и створи себи стратешку надмоћ.

Врање је данас економски, административни, здравствени, образовни и културни центар Пчињског округа. Град се простире на површини од 860 квадратних километара и спада у ред већих у Србији. Има 105 насеља, 32 месне заједнице и 21 месну канцеларију.

Посматрајући развојни пут Врања од мале Илирске насеобине па до данашњих дана може се приметити да су у њега током година уткане многе нити времена и народа који су пролазили овуда. На додиру Истока и Запада, модерног и традиционланог. О томе сведоче културно историјски споменици из разних периода постојања овог града, богате музејске збирке, археолошка налазишта. Оно што такође разликује овај град од осталих у Србији јесте и специфична култура, обичаји, ношња и традиција.

Све ове атрактивности биће предмет у предстојећем излагању са погледа туристичке валоризације потенцијала Врања. Несумњиво је да се у Врању налази разнолик скуп атрактивности који могу бити интересантни посетиоцима града и валоризоване кроз туризам. У наредном делу посветићемо пажњу свим оним стварима које би требало посетити уколико се налазите у врањском крају.

Ален,

Наставиће се….

 

Аутор: admin

Kulturni radnik. Na stalnom putu samoobrazovanja!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *