КАФА У ДВАНАЕСТ

Прославили смо много празника за свега петнаестак дана. Онако као што доликује, испратили смо Стару годину и дочекали Нову. Уз иће и пиће, музику и весеље, додуше без снега славили смо ту ноћ. Славље се као по старом добром обичају продужило, па смо да нам не би кренуло по злу, спојили Божић, па и Православну Нову годину. Сва та лепота слављења у једном тренутку досади. Истина и уме да буде напорно кад данима идеш из лумпераја у лумперај, у једном тренутку постанеш имун на весеље…

Година у коју смо већ зашли разликоваће се од претходне по много чему. Сви се надамо некој бољој ситуацији, колективном добру, али шта нас очекује, остаје да видимо. Ако нипочему другом, година пред нама биће бар дужа за један дан.

Шта год да се догоди у предстојећој години, једна ствар остаће иста у нашем граду – појава  којој   можемо  с правом доделити дефиницију, а то је феномен подневног испијања кафе. Наведена појава надалако је чувена и препознатљива као особина сваког просечног и надпросечног Врањанца. Напитак направљен од биљке у различитим облицима, али углавном као краћи или продужени еспресо, Нес кафа хладна или топла свеједно, дефинитивно је културолошки феномен уколико се испија око поднева у било ком кафићу у строгом центру вољеног нам града.

 Кафа око дванаест  неизоставни је део дружења ( у  прилог иде фраза ,,ајмо на кафу око дванаест”). Дванаест уме да буде и један сат после поднева евентуално  два. Све након тога већ губи смисао и нема ону чар коју носи кафа у дванаест. Кафа је термин којим се дефинише навика наших суграђана да око поднева обуставе све текуће обавезе, да чак  оставе посао макар на пола сата, наравно они који су у могућности, те  да се са својом екипом или бар једном особом из друштва појаве у неком од актуелних кафића за реализацију наведеног ритуала.

Под појмом кафа (уколико се мисли на ону која се пије око дванаест) спадају и многи напици који немају ни трунку кофеина у себи, али испијањем истих у време кад се колективно иде на кафу, добијају исто значење. У то време заиста је тешко наћи место за седење у већини кафића, све је пуно, чује се жагор људи који су са намером да уживају у том чину савладали већину препрека и сад се некако препустили  атмосфери. Препреке се тичу углавном организације екипе, уклапања  да се у радно време изађе или да се устане на време, и  што је најбитније да се нађе добро место, позиција са које ће  се видети све.

Кафа је популарни напитак у многим земљама света. Врање као „саставни део света ”такође претендује да тај тренд одржи. Испијање кафе у дванаест  је ритуал који се углавном изводи да бисмо  оплеменили дан, било радни или нерадни, да би са растеретили, да би непосредно или посредно сазнали шта има ново у граду.

Кафа је незаобилазан део правог уживања у животу и синоним   за време и доба дана   већине Врањанаца. То је тренутак кад време стане, кад уз дим цигарете и руб шољице посматрамо људе који пролазе или седе прекопута, када ставимо мисли на офф. Врањанци знају шта значи пити кафу, то је чист хедонизам. То уживање не треба ускратити никоме и у Врању доступно је апсолутно сваком. Врањанци су праве  кафопије. Уживање у кафи не сме ништа да поремети. Наведени обичај илити појава у нашем граду, већ се читаву деценију преноси са генерације на генерацију, а не зна се творац истог. Мишљења сам да му с правом треба доделити признање за стварање локалног бренда.

По ритуалу испијања и уживања у кафи Врање је слично Напуљу. Као што је за Енглезе чај у пет, то је за нас Врањанце кафа у дванаест. Дневног испијања кафе и уживање у истој је искуство које се не сме пропустити. И на крају…  ,, ајмо на кафу у дванаест”! Јелена Маринковић

Аутор: admin

Kulturni radnik. Na stalnom putu samoobrazovanja! Види све чланке од admin