Врање је град о коме се на далеко зна. Много је разлога за то. Први и не једини разлог свакако су историја и традиција које овај град чине јединственим и несвакидашњим. Некада мала варош на југу Србије -данас град са утврђеним статутом и свим градским функцијама. Препознатљив је по аутентичном изгледу са сокацима и густо збијеним кућама у самом центру над којима штрче модерне и савремене зграде. Делови града подлегли су специфичном јужњачком менталитету, па као што су људи препознатљиви по својим надимцима, делови града носе специфична имена сачувана из прошлости (Тулбе, Оџинка, Собина, Сараина) па и нови делови града добијају специфична имена (Огледна станица, Палестина…). Потпуна слика о нашем граду стиче се кроз сагледавање традиције града, кроз призму прошлог времена које је овде оставило дубоке и несвакидашње трагове.
Каже се, ,,Врање је град који има душу”…
Одакле Врању душа? Његова душа произилази из свих минулих дана и од свих људи који су се овде рађали и живели и који су самим тим другачији и посебни. Те људе повезује врло специфично и непоновљиво средство комуникације – ВРАЊАНСКИ ЈЕЗИК КАО НАЈСАВРШЕНИЈЕ СРЕДСТВО КОМУНИКАЦИЈЕ ВРАЊАНАЦА.
Савладавајући језик средине у којој живи човек се социјализује и интегрише у друштвену средину. Најбитније својство локалног језика свакако је изграђивање и очување националног и просторног идентитета. Посматрајући ову чињеницу, ако знамо да је наш матерњи језик српски, како онда да дефинишемо ВРАЊАНСКИ ЈЕЗИК?
Званично обајшњење не постоји, као ни дефиниција, али слободно можемо рећи да је врањански језик пра – матерњи језик сваког просечног Врањанца. Знање врањанског језика претходи упознавању српског стандардног језика и изучавању страних језика, па и познавању македонског, бугарског и као најновији тренд изучавању турског језика .
Врањанци се у свакодневном животу користе највише својим локалним језиком. Разлике између врањанског и стандардног језика су велике и оне су управо омогућиле развој једне посебне културе која је локалног типа, али је саставни и неизоставни део националне културе.
Локални језик је свакако једно од главних обележја Врања, може се рећи и драгоценост, па му треба му посветити посебну пажњу. Њега сачињава читав језички систем. Становништво нашег краја мешањем са несловенским народом (Турцима) попримило је извесне особине које су измениле заувек структуру језика и дале облик локалном језику, што се у локалном језику одржало до данас.
У свакодневној комуникацији, да ли из шале или у неким тренуцима из потребе да се одређено емотивно стање продочи саговорнику, често нам се деси да употребимо термине из нашег локалног језика који су најприкладнији ситуацији. Анегдоте и вицеви испричани врањанским језиком изазивају еуфоричан смех код слушалаца, па се са потпуним правом врањански језик карктерише као хумористичан и топао. Емотивност је такође његов саставни део, што се најбоље осликава у врањском мелосу.
Много чињеница иде у прилог значају и вредности врањанског језика. Изузетним смислом за хумор и психолошки истанчаним терминима, вокабулар врањанског језика осликава менталитет наших суграђана. Стара изрека каже: ,,Колико језика знаш, толико вредиш”. Познавање врањанског језика је потреба и обавеза сваког од нас.
Сачувајмо га од заборава !
Јелена Маринковић
Bravo, bravo! 🙂
Svaka čast! Potpuno ispravno! Nadam se da ćemo uspeti da očuvamo naš dijalekt, ma koliko zvučao prosto i nerazumljivo drugima 🙂
Svidja mi se… Svaka cast…
Slazem se da trebamo da sacuvamo nas dijalekat i nas VRANJSKI identitet, ali dzabe nam sve to ako ne sacuvamo ljude. Ako se studenti ne vrate u svoj rodni grad, ako mladi ljudi iz Vranja svoje porodice zasnivaju u Beogradu, Novom Sadu ili negde po belom svetu, izgubice se i dijalekat i tradicija i sve ono sto nac cini Vranjancima. Zato, DECENTRALIZACIJA odmah i sada, vise prava, vise samostalnosti u odlucivanju, vise para za Vranje.