Zima je praktično “iza ćoška”. Iako smo ove godine suočeni sa iznenađujuće toplom jeseni, mrazevi, sneg i hladni vetrovi sigurno neće izostati. Sa njima, uz praznike i ušuškavanje u toplim domovima, dolaze i naši problemi sa kožom i kosom. Suv i hladan vazduh direktno se odražavaju na isušivanje svakog dela kože i kose koje ne uspemo da prekrijemo kapama, debelim jaknama i šalovima. Na udaru su najčešće lice, kosa i šake, pa evo kako da ih spasite ove zime i očuvate lep izgled do proleća. Настави са читањем „Saveti za dobar izgled i tokom zime“
Аутор: admin
Kulturni radnik. Na stalnom putu samoobrazovanja!
Zdravstveni benefiti vina
Vino je alkoholni napitak u koga je utkano mnogo boemskog i romantičnog. Ispijanje vina oduvek se povezuje sa umetnošću i sofisticiranim načinom života. Vino se ispija somelijerski, uživajući u njegovim mirisima i ukusima, ispija se uz hranu, a može biti i desertno. Ono je uvek povezano sa trenucima opuštanja ili makar pokušaja da se oslobodimo stresa. Oduvek mu pripisuju zdravstvene benefite po organizam – onda kada ga konzumiramo odmereno. Navodimo samo neke od načina na koje vino može da blagotvrodno deluje na organizam, kao i na načine na koje je potrebno da konzumirate ovaj magični napitak. Настави са читањем „Zdravstveni benefiti vina“
Nekoliko činjenica o disanju koje niste znali
Jedna od aktivnosti koja se u čovekovom organizmu odvija tokom dvadeset četiri časa, dakle neprekidno i tokom čitavog života, jeste disanje, koje je mnogo više od pukog širenja i skupljanja pluća i mnogo značajnije za čitav organizam, za njegovo celokupno stanje i zdravlje, a ne samo za disajne puteve i za pluća. Bez udaha vazduha koji se nalazi oko nas, ne bismo mogli ni da živimo, odnosno mogli bismo, ali bi to trajalo najduže tri minuta.
Rađamo se s udahom i nestajemo s poslednjim izdahom, tako da se slobodno može reći da je duh ne samo sapatnik, nego i saputnik naše duše.
Strukturu čovekovog organizma čini kiseonik najvećim delom. Kiseonik je inače najrasprostranjeniji hranljivi sastojak, ali je uglavnom ili zapostavljen ili mu se ne posvećuje dovoljna važnost. Sam proces oksigenizacije u organizmu se odvija na sledeći način: pri udisanju nastaje razmena ugljendioksida i kiseonika, a kiseonik unet iz atmosfere dalje se apsorbuje u hemoglobin iz krvi, distribuira se do svih sedam triliona ćelija u našem telu i onda koristi za sledeći vitalni proces – oksidaciju. Настави са читањем „Nekoliko činjenica o disanju koje niste znali“
Neobični sastojci u šamponima
Evo neki od najboljih a možda za nekoga i neobičnih sastojaka koji su moćni – ako ne i više – kao bilo koji sintetički sastojci za negu kose.
Nema nedostatka egzotičnih ulja i cveća u šamponima i proizvodima za negu kose, ali samo šačica prirodnih sastojaka zapravo može učiniti vašu kosu zdravijom. Zbog sastava kose i težeg prodiranja u njenu strukturu, mnogo je teže promeniti zdravlje kose u odnosu na zdravlje kože sa prirodnim sastojcima. Ali nije i nemoguće.
U nastavku sledi spisak neobičnih a moćnih sastojaka u šamponima za kosu. Настави са читањем „Neobični sastojci u šamponima“
Saveti za bezbedno odmrzavanje hrane
Članak je napisan u saradnji sa Statusom Frigo http://status-frigo.com firmi specijalizovanoj za izradu rashlasnih uređaja i projektovanje klimatizacije.
Od kako su zamrzivači postalni uobičajeni deo tehničkih uređaja u mnogim domaćinstvima, moguće je voće i povrće regionalnog karaktera sačuvati za korišćenje u dužem vremenskom periodu bez termičke obrade tokom koje se, kao što je poznato, gubi značajan deo njihove nutritivne vrednosti. Настави са читањем „Saveti za bezbedno odmrzavanje hrane“
Kako da nosite maramu za kosu
Marama za kosu može da bude jedan od najboljih i najlepših ukrasa za kosu. To je jedan poseban modni detalj koji će ulepšati vašu frizuru ili sakriti nedostatke, npr. ukoliko vam je kosa masna.
Maramu za kosu možete kupiti bilo gde, gde se prodaju ukrasi za kosu i u specijalizovanim radnjama. Postoje razne dimenzije, proizvode se od različith materijala, i mogu biti u raznim bojama i dezenima. Za sebe ćete izabrati onu maramu za koju mislite da se najbolje može uklopiti uz vašu odevnu kombinaciju i situaciju, izabrati boju koja će biti neutralna i lepo stajati na vašoj glavi.
Takođe, ove marame za kosu poželjno je nositi i posebno lepo izgledaju ukoliko se nalazite na moru, pa vam je na taj način mnogo lakše da zaštite vašu kosu od sunca, a može izgledatiti posebno atraktivno i privlačno.
S tim u vezi, marama za kosu, ne mora isključivo da posluži kao modni detalj, već može imati i zaštitnu ulogu, pogotovo tokom letnjih meseci.
Ukoliko vam se marame za kosu posebno sviđaju izaberite za sebe više modela, pa onda možete često i menjati i praviti izbor prema odevnoj kombinaciji ili prilici za koju pravite frizuru.
Super stvar kada pričamo o marami za kosu jeste to što možete napraviti retro stil, vintage stil u kosi, možete napraviti savremen izgled, koji je danas moderan i veoma često se nosi.
Možda vam se čini da i nema toliko izbora, ali iznenadićete se na koji način sve možete da nosite marame za kosu.
Sada kada ste odlučili da pribavite za sebe jedna ovakava detalj, da vidimo na koji način i kako je možete sve upotrebiti.
Marama po sredini čela
Ovo je tipičan stil šezdesetih godina, kada je bilo hipi vreme širom sveta i kada je ovaj stil bio prepoznatljiv baš za decu cveća. Ovo je onaj stil koji su nosile sve glumice u filmu “Hair”, sigurno ste gledali.
Raširite maramu, celom dužinom i ukoliko je previše široka preklopite je da dobijete širinu malo užu od vašeg čela. Stavite maramu preko čela i vežite maramu pozadi, nešto poput glavnog lumca u filmu “Karate kid”. Za više atraktivniji izgled možete vezati maramu sa strane i pustiti deo marame da visi preko ramena.
Ukoliko imate dugu kosu, dopustite da pada preko ramena, ne morate je vezivati, jer će na ovaj način kosa izgledati više bujno i imaće volumen, ukoliko malo natapirate deo kose iznad marame. Kosa koja je bujna uz ovaj stil vezivanja marame biće više privlačna.
Posebno lepo ovaj način vezivanja marame može da izgleda ukoliko imate lokne ili kovrdžavu kosu. Настави са читањем „Kako da nosite maramu za kosu“
Naučite da vodite računa o sebi, korak po korak
Svi mi vodimo računa o sebi i svom zdravlju, ali često ispadne da to ne radimo kako treba ili da smo potpuno pogrešili! Donosimo vam jednostavne trikove i najbolje savete kako da uspete da uvek vodite računa i da držite svoj život u svojim rukama.
Neke stvari jednostavno radimo i ne obraćamo mnogo pažnje na njih. Vreme u kom živimo puno je informacija i samo nas obasipaju sa njima, pa tako dođemo u situaciju da trenuci lete, a da ih nismo ni svesni.
Iako nas naše telo uvek opominje kada grešimo, nekad nismo u stanju da prepoznamo šta hoće da nam saopšti, pa preskočimo sva upozorenja. Kada naučite da vodite računa o sebi i svom telu, kada postanete potpuno svesni sebe, onda imate kontrolu nad svojim životom i ništa ne može da vam se ispreči na putu.
Dišite pravilno
Dišemo oduvek i mislimo da znamo da to radimo kako treba. Iako svi dišemo, 9 od 10 ne ljudi ne diše pravilno, čak ni ne razmišlja o disanju.
Kada nepravilno dišemo, naš organizam pati i stres postaje sve izraženiji i naglašeniji. Nesanica je češća, glavobolje, imunitet slabi. Disanje je jedna od osnovnih funkcija i morate da je unapredite kako bi vam život postao lakši i lepši.
Odlična knjiga na ovu temu je „Umeće disanja„.
Stres se javlja zbog plitkog disanja, verovali ili ne. Kada prodišemo pravilno, možemo ga se mnogo jednostavnije rešiti, na sasvim prirodan način, bez pomoćnih metoda. Bez obzira u kakvoj se situaciji nalazimo, organizam zna da preporzna stres kroz plitko disanje, pa se pritisak povećava, a broj otkucaja srca raste, pa se pali alarm za uzbunu.
Pravilno disanje je duboko disanje iz stomaka. Ovakvo disanje doprinosi tome da budete opušteniji i mnogo srećniji. Probajte odmah, i odmah ćete osetiti veliku razliku!
Kada pravilno dišete, vaš stomak se širi, odnosno naduvava se. Donji deo leđa se opušta, a leđa se pomalo izvijaju. Gornji deo tela se ne mrda- vrat, ramena i grudi.
Još jedna bitna činjenica jeste da ponekad u toku dana osvesite da dišete pravilno i da budete svesni šta zapravo radite. Kada vežbate osvešćivanje, postaćete svesni i mnogih drugih stvari koje često samo odradite i dajete im mnogo na važnosti. Ne zaboravite da sve što se dešava je itekako važno za vas i vaše zdravlje.
Srećan i ispunjen čovek je zdrav čovek. Kada ste zdravi, i svesni sebe neće biti mnogo problema koji vam mogu narušiti mir. Настави са читањем „Naučite da vodite računa o sebi, korak po korak“
Naša lista top 10 “pet friendly” restorana u Beogradu
Ima li šta lepše od nedeljne šetnje beogradskim ulicama sa svojim psom i u povratku odlaska na ručak u omiljeni restoran?
Mi, ljuditelji pasa, mačaka i svih životinja ovog sveta, znamo koliko je ponekad bitno ne ostaviti psa samog kod kuće ceo dan, a povesti ga sa sobom na sastanak sa prijateljima, saradnikom ili klijentom nije uvek opcija.
Ovo su lepa mirna mesta u Beogradu koja dozvoljavaju ulazak sa psima i mačkama, a koja pritom služe neverovatno dobru hranu.
Настави са читањем „Naša lista top 10 “pet friendly” restorana u Beogradu“
Pismo, obrazovanje i još po nešto kod starih Grka
Grčka je omiljena i najmasovnija destinacija za letovanje naših turista. Kažu da oko milion Srba svoj godišnji odmor provede u Grčkoj. Od njih skoro 90% završi na Halkidikiju i Olimpskoj regiji.
Kako god bilo, ovo je tekst koji će vam približiti antičku Grčku na jedan drugačiji način. Učiniće da kretanje duž antičkih prostora bude ujedno i uspon vašeg kulturnog identiteta. Настави са читањем „Pismo, obrazovanje i još po nešto kod starih Grka“
Koliko Košta Znanje?
Kažu da znanje nema cenu, što donekle jeste tačno – znanje je nešto što niko ne može da vam oduzme. Međutim, kako bismo prošli sve od osnovne preko srednje škole do fakultera a možda i master diplome, a da ne govorimo o privatnim školama i akademijama za nove veštine, potrebno je odvojiti prilično veliku sumu novca, koju neki roditelji i nisu u stanju da odvoje a danas ćemo, kroz upoređivanje cena i troškova školovanja videti i zašto je sve teže priuštiti sebi kvalitetno obrazvanje. Настави са читањем „Koliko Košta Znanje?“