Bolesti od kojih češće oboljevaju muškarci

stethoscope-1584223_1280

Da muškarci žive sedam godina kraće od žena nije samo internet šala, već istina koja u statističkim podacima ima svoje temelje.

Činjenica je da se određene bolesti u većoj meri javljaju kod muškaraca, mnogo više nego kod žena, ali to nije samo iz razloga što su njihove genetske predispozicije takve i sam organizam i sastav hormona, određenih žlezda, već zbog kolektivnog izbegavanja odlaska lekaru, preventivnih pregleda i proveravanja opšteg stanja organizma, dok ne dođe do krajnjih momenata kada je odlazak u bolnicu neminovan zbog bolova ili nečega drugog.

Zbog svega ovoga, ali i nekih životnih navika, muškarci imaju tendenciju da obole od nekih bolesti u većoj meri nego žene, posebno nakon 40-ih godina.

Srčana oboljenja

Srčani i moždani udar su vodeći u svetu po broju umrlih, posebno muškaraca. Ono šta u najvećoj meri dovodi do ovakvih ishoda jesu povišeni krvni pritisak, gojaznost, dijabetes, a kao najveći njihovi uzročnici se navode neuredan stil života, ishrana bazirana na nekvalitetnim namirnicama, jako masnoj i začinjenoj hrani, konzumiranje alkohola učestalo i u većim količinama, kao i pušenje. Upravo iz razloga što se ovakav način života u najvećoj meri primećuje u muškoj populaciji, to je uzročnik što se srčana oboljenja i oboljenja krvnih sudova u najvećoj meri javljaju kod muškaraca, a u dosta manjim procentima kod žena. Uz podatak da se muškarci ne javljaju kod prvih simptoma lekaru, već čekaju da bolest uznapreduje, statistike o ozbiljnim dijagnozama i smrtnosti nisu dobre nikada.

Giht

Jedno od oboljenja koje prati povišen krvni pritisak, ali i dijabetes, gojaznost, jeste giht. Kako su ga ranije nazivali, bolest bogatih ljudi, giht može nastati kao bolest naslednog faktora, ali mnogo više kao odgovor organizma na neuredan život, a u najvećoj meri na preterivanje u brojnim životnim zadovoljstvima, kao što su prezačinjena, masna i nekvalitetna hrana, alkohol, smanjena fizička aktivnost i tako dalje. Pored toga, giht nastaje često nakon hemoterapije, upotrebe određenih lekova, tačnije, sve ono šta izaziva povećanu koncentraciju mokraćne kiseline u krvi, dovodi i do pojave gihta. U najvećoj meri od njega oboljevaju muškarci nakon 40. godine života, a ređe žene u menopauzi. Manifestuje se upalom u zglobovima, crvenilom i otocima, dok se upala može proširiti i na bubrage i bubrežne kanale, pa nastaje kamen u buregu, a upala može biti i na koži, kada dolazi do nastanka ćvorova na njoj i u ušnim školjkama.

Dijabetes

Suštinski, dijabetes se javlja i kod muškaraca i kod žena, u svim dobima života. Može se pojaviti kao odgovor organizma na nedostatak insulina u organizmu, pa je to dijabetes tipa 1, ali i kao odgovor na prekomerno i naglo gojenje, kao stečeni, što je dijabetes tipa 2. Međutim, kod muškaraca je češći iz razloga koji smo naveli već na početku. Organizam može da bude godinama u preddijabetičnom stanju, bez ikakvih važnijih simptoma ili nečega što bi dalo da se promene primete, a koje dovode do pojave dijabetesa. Zbog činjenice da većina muškaraca i dalje nema kulturu odlaska kod lekara na rutinske kontrole, provere biohemije, takva stanja se ne prepoznaju i uoče, pa se muškarci uglavnom jave u trenutku kada ovo stanje može samo da se kontroliše terapijom i strogo pažljivom ishranom, ali ne i da se izleči sasvim.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *