Čuvanje matičnih ćelija – prednosti i nedostaci

blood-1813410_640

Krv iz pupčanika je krv bogata matičnim ćelijama koje se kreće kroz pupčanu vrpcu i placentu dok je beba u materici. Ove ćelije se zovu hematopoetične ćelije, a imaju potencijal da se razviju u bilo koju vrstu krvnih ćelija u telu (crvena i bela krvna zrnca, trombocite).

Kada se pupčana vrpca preseče i klemuje nakon porođaja, moguće je prikupiti krv preostalu u pupčaniku, koja se zatim šalje u banku matičnih ćelija i duboko zamrzava.

Ove matične ćelije u savremenoj medicini služe za lečenje raznih bolesti krvnog i imunog sistema, kao što su leukemija, limfom i bolest srpastih ćelija.

Ipak, neke privatne kompanije u svetu, reklamne kampanje baziraju na tvrdnjama da je reč o svojevrsnom biološkom osiguranju protiv brojnih drugih stanja, kao što je autizam, cerebralna paraliza, Alchajmer i druge.

Problem je u tome što to nije istina. Još uvek ne postoje istraživanja koja potvrđuju efikasnost i bezbednost terapija krvnim matičnim ćelijama za ove druge bolesti i stanja.
Evo pregleda osnovnih prednosti i nedostataka čuvanja matičnih ćelija.

Prednosti i nedostaci čuvanja matičnih ćelija

Krvne matične ćelije iz pupčanika su slične onima koje se nalaze u koštanoj srži. Koštana srž stalno proizvodi nove krvne ćelije (krvna zrnca) koje zamenjuju umrle ćelije. Ali kod nekih bolesti, kao što je leukemija, dolazi do greške u proizvodnji koja može biti fatalna.

Jednostavnija transplatacija, sa manjim rizikom

Ranije se za tretman bolesti kao što je leukemija, radila transplatacija koštane (kostne) srži. Ali, to može biti zahtevan i dugotrajan proces jer se transplatacija vrši tek kada se nađe donor. Uz to, ovakva transplatacija nosi sa sobom ozbiljne rizike za primaoca, a ponekad i za donora.

Sa druge strane, transplatacija krvi iz pupčanika, bilo sopstvene ili od donora, pokazalo se da je mnogo brža metoda, jer je krv već prikupljena i može se odmah upotrebiti.

Takođe, krv iz pupčanika nosi sa sobom manje rizike, a u velikom broju slučajeva jednako je efikasna kao koštana srž.

Veliki trošak za mnoge porodice

U svetu postoje javne banke matičnih ćelija koje su dostupne svima, putem nacionalnog registra, a čuvanje matičnih ćelija ne košta ništa. Kod javnih banaka nije uvek moguće tražiti krv pupčanika svoje bebe ukoliko je potrebna nekom članu porodice, ali zbog obimnog registra, postoji velika šansa da se nađe odgovarajući donor.

U Srbiji se i dalje očekuje otvaranje ovakve javne banke.

Čuvanje matičnih ćelija u privatnoj banci, što je jedina opcija za sada u Srbiji, predstavlja ozbiljno finansijsko ulaganje za mnoge porodice.

Inicijalni trošak je oko 2.000eura, a nakon određenog broja godina, plaća se iznos na godišnjem nivou, ukoliko se želi nastaviti sa čuvanjem.

Zdravstveno osiguranje ne pokriva čuvanje matičnih ćelija, mada neke privatne banke nude finansijske olakšice porodicama sa istorijom krvnih poremećaja kojima krv iz pupčanika može biti od koristi.

Mala verovatnoća da će se ikad iskoristiti za sopstveno dete

Važno je znati da ukoliko beba ima krvni poremećaj, kao što je bolest srpastih ćelija, krv prikupljena iz njenog pupčanika verovatno neće pomoći u lečenju, zato što ta krv sadrži iste genetske poremećaje koji su doveli do razvoja bolesti.

Ukoliko niko u porodici nema genetske bolesti ili krvne poremećaje, verovatnoća da će se prikupljene matične ćelije ikad koristiti je veoma mala – naročito ako ovu krv čuvate za svoju bebu.

U praksi, matične ćelije se gotovo nikad ne koriste za dete od čijeg pupčanika su dobijene, a najčešće se koriste za klinička ispitivanja ili nekog člana porodice.

Teška odluka

Stručnjaci iz Američke asocijacije pedijatara i Američkog koledža akušera i ginekologa smatraju da ne postoji dovoljno dokaza da se preporuči rutinsko čuvanje matičnih ćelija u privatnim bankama, osim u specifičnim situacijama: ako u najbližem srodtsvu ne postoji potreba za transplatacijom.

Čak i u takvim situacijama, ne postoji garancija. Nemoguće je odrediti unapred sa sigurnošću da će biti dovoljno matičnih ćelija za upotrebu i da će podudarnost između davaoca i primaoca biti odgovarajuća, čak i ako je u pitanju blisko srodstvo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *