Da li je za nas bolje smznuto ili sveže povrće?

povrce

Jeste li ikada razmišljali kada je bolji izbor posegnuti za svežim voćem i povrćem, ili se držite praktičnije varijante i birate ih kao smrznutu hranu? Imamo srećnu vest za vas – najnovija istraživanja univerziteta u Džordžiji, pokazala su da sveže i smrznuto povrće zadržavaju svoje hranljive sastojke, tako da nećete biti na gubitku, kojim god putem da krenete. Smrznuta hrana odavno više nije odraz lenjosti i nezdrave ishrane. Smrznutu hranu sada preporučuju i nutricionisti.

Istraživači su analizirali hranljivosti osam uzoraka voća i povrća – brokolija, karfiola, kukuruza šećerca, graška, boranije, spanaća, jagode i borovnice, šest puta u toku dve godine, u različitim sezonama. Odlučili su se i da ih razvrstaju u tri različite grupacije – sveže, sveže hlađene – što znači da su u frižideru provele pet dana, i smrznute. U većini poređenja koja su napravili, istraživači skoro da nisu pronalazili značajne razlike u hranljivosti uzoraka – posebno kada je reč o vitaminu C, provitaminu A i estrima folatne kiseline. Kada je razlika i bilo, ispostavilo se da su one uglavnom išle u korist smrznute hrane, jer se ona ne menja nakon zamrzavanja, dok sveži proizvodi pređu izvestan put pre nego li se iz bašte smeste na police supermaketa. Voće i povrće proizvode enzime, koji vode brzo do kvarenja hranljivih vrednosti, dok proces zamrzavanja zaustavlja ceo taj postupak.

Tako da u stvari i nije toliko bitno da li više preferirate svežu ili smrznutu hranu, koliko da unosite u organizam dovoljne količine voća i povrća. Ukoliko to postignete, uspećete da istovremeno na najlakši način unesete u organizam neophodnu količinu vitamina i minerala koji su ključni za zdravlje vašeg mozga, imuni sistem, vitalnost i zdravlje kože i mišića. Plus, dijetalni paket pun voća i povrća će vam pomoći i da se osećate srećnije. Međutim, skoro 90 posto Amerikanaca ne pojede preporučenih 250-350 grama dnevno povrća, a skoro 80 posto ne unosi dovoljne količine voća, što inače iznosi oko 250 grama dnevno.

Kada je u pitanju ukus i tekstura, ukoliko na primer stavljate voće preko vaše ovsene kaše za doručak, naš predlog je da se u tim prilikama držite svežeg voća.  Međutim, ukoliko ste na tesnom budžetu i u stalnom jutarnjem izletanju kroz ulazna vrata vašeg doma, onda je smrznuta hrana, i smrznuto voće i povrće mogu da budu od velike pomoći u uštedi vremena, i to ne na uštrb hranljivosti i unosa neophodnih vitamina.

Kako kuvanje utiče na hranljivost povrća?

Ne postoji univerzalno prihvaćeno mišljenje, kada je reč o tome da li je skuvano povrće manje hranljivo. Neka istraživanja sugerišu da kuvanje svetlog povrća, kao što je paradajz, ili slatki krompir i šargarepa uništava njihove hranljive materije. Druga istraživanja pak pokazuju, da nije ključno pitanje da li kuvati povrće, koliko treba napraviti dobar izbor u smislu kako ga kuvati. Kuvanjem na pari nekom povrću, kao što su na primer brokoli i šargarepa, podiže se nivo antioksidanata i fitohemikalija. S druge strane, ukoliko se odlučite da propržite povrće, vrlo lako možete iscrpeti sve njihove hranljive sastojke poput hlorofila, proteina i vitamina C u slučaju brokolija.

Najsigurniji način da zadržite što više hranljivih sastojaka je da idete lagano sa temperaturom i ograničite količinu vode koju ćete koristiti, jer su neki vitamini, recimo B i C, rastvorljivi u vodi.

Već smo napomenuli korisnost kako svežeg tako i smrznutog voća i povrća, a kako mnogi od nas nemaju priliku da sami zamrazavaju voće i povrće, bitno je znati da se danas to isto može vrlo lako nabaviti. Uz online prodavnicu smrznute hrane sada sve može biti lakše, više potražite na www. horeca.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *