Doživeti nemoguće kroz ljubavni roman

ljubavni roman

Svi mi volimo priče. Deca vole priče, odrasli vole priče, svi vole da slušaju ili čitaju priče. Kroz njih učimo, dobijamo inspiraciju, možemo da proživimo razna iskustva, a neretko nam pružaju beg od realnosti kroz sanjarenje. Verovali ili ne, ljubavni romani su jedan od najčitanijih žanrova u svetu.

Mnogi će reći da ne čitaju tu „trivijalnu književnost“, ali veliki broj izdatih i prodatih ljubavnih romana govori upravo suprotno.

ZAŠTO SU LJUBAVNI ROMANI TOLIKO POPULARNI?

Svakodnevni život se najčešće odvija po uigranom scenariju, u kom ostaje vrlo malo prostora za uzbudljiva osećanja. S vremena na vreme svakoj osobi je potrebno da prodrma ustaljenu svakodnevnicu tako što će zaviriti u potpuno drugačiji život ispunjen neverovatnim obrtima, situacijama i osećanjima o kojima često maštaju. Čitaoci ljubavnih romana često žude za elementima zabranjene ljubavi, prožete opasnošću i mnogim preprekama. Mnogi veruju da velika i strastvena ljubav podrazumeva dozu opasnosti, prepreka, prekida, neočekivanih situacija, jer samo tako se ljubav i strast pojačavaju, a to je ono što čini jednu romansu dugotrajnom. Da li je to mit ili realnost iz prakse je tema za sociologe i psihologe. Ali činjenica da se u svetu proda ljubavnih romana u vrednosti od oko 2 milijarde dolara (da, dobro ste pročitali), govori nam da su ta uverenja čvrsto utemeljena i čitaoci ne žele da ih se odreknu.

ZAVODLJIVA ROMANTIČNOST LJUBAVNIH ROMANA MOME KAPORA

„Kada sam je ugledao, sat mi je stao“. Ova rečenica iz romana „Una“ Mome Kapora ima sve elemente koje čitalac želi da dobije od ljubavnog romana. Ona u sebi sadrži osećanje vanvremenske ljubavi koje se događa jednom u životu, element sudbinskog momenta, neizvesnost i uzbudljivost. Nedozvoljena i stigmatizovana ljubav koja je tabu svakog vremena, između mlade i znatno starije osobe pruža čitaocima mogućnost da prožive situacije i osećanja koja se njima možda nikad neće dogoditi. Čitaoci žele da osete tu emotivnu oluju punu strasti, tenzija i romantike. Momo Kapor svojim jednostavnim jezikom lišenim teške stilske forme potpuno približava svoje junake prosečnom čoveku, pa se čitaoci lako poistovećuju sa likovima. Na taj način njegovi ljubavni romani postaju sigurno utočište ispunjeno zabavom i zadovoljstvom.

OSETITI NEŠTO NESVAKIDAŠNJE I ISPUNITI SVOJE PRAZNINE

Mnogi od nas su željni novih iskustava, novih osećaja. Mnogi od nas imaju potrebu da pričaju priču. Neki od nas će pisati priče, i na taj način omogućiti sebi da prožive nešto izvan realnosti, a neki žele da čitanjem dožive nemoguće. Autori ljubavnih romana se trude da čitaocima pruže doživljaj avantura koje ostavljaju bez daha i neverovatnih ljubavnih obrta, koje će pamtiti. Ljudima često nešto fali u životu. Najčešće kada zapadnu u kolotečinu svakodnevnih obaveza, imaju utisak da njihov život ne treba tako da izgleda i žele nešto više, a to se često odnosi na osećanja i doživljaje. Čini im se da propuštaju neke spektakularne momente. Tu prazninu mnogi popunjavaju fantaziranjem i čitanjem fikcije i ljubavnih romana. Takvi romani im upravo pružaju taj osećaj da su proživeli nemoguće, odmakli se od klišea i osetili nešto što je možda i tabu u njihovom poimanju. To zaista zvuči primamljivo. Takođe, i muškarci i žene teže povezivanju sa nekim. Ljubavni romani ženama daju romantiku u svom najsirovijem obliku, dok muškarcima pruža avanturu i borbu za pravu ljubav. A svi ujedno žele da žive srećno do kraja života. To je stereotip, ali koji se nalazi u suštini naših očekivanja. Svi žele srećan kraj.

Bilo da ste optimista ili malo mračnijeg pogleda, po nekim sociološkim istraživanjima većina ljudi veruje u bajke, mašta o pravoj ljubavi koja istim intenzitetom traje do kraja života i koja će sve promeniti zauvek na bolje. U realnom životu bajke ne postoje, veze i osećanja nisu iste jačine tokom svog trajanja, a dešavaju se i mnoge nepredviđene prepreke. Ali ta želja da imamo bajku i srećan kraj nam pomaže i daje putokaz kroz neizvesnost odnosa. A dok se bajka ne desi u stvarnom životu, poslužiće ljubavni roman.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *