Katarakta oka – osnovne karakteristike ovog oboljenja

katarakta

Katarakta se definiše kao zamućenje prirodnog sočiva koje se postepeno razvija i dovodi do drastičnog gubitka vida.

Katarakta oka se ne može izlečiti lekovima. Jedini uspešan tretman ovog oboljenja jeste operacija. A kada je pravo vreme za operaciju, kako se sprovodi i koja će biti cena operacije zavisi od stadijama do kog je došlo oboljenje, odnosno od toga koliko ugrožava osobu pri svakodnevnim životnim akitvnostima.

Šta dovodi do katarakte?

Rekli smo da je katarakta zamućenje prirodnog sočiva, a uzroci pojave zamućenja mogu biti različiti:

  • Staračka katarakta javlja se kako i sam naziv pokazuje usled starosti organizma;
  • Urođena katarakta je dakle ona koja se nasleđuje i može se javiti u vidu specifičnih promena na oku;
  • Katarakta može nastati kao komplikacija posle nekih operacija na oku ili nastaje kao posledica nekih drugih bolesti;
  • Dugotrajna upotreba određenih lekova može takođe dovesti do katarakte;
  • Traumatska katarakta nastaje ukoliko je bilo nekih povreda oka.

Ne može se sa sigurnošću reči šta to izaziva kataraktu, ali su poznati neki faktori koji utiču kako na nastanak tako i razvoj oboljenja oka. Ti faktori su:

  • Zloupotreba duvana i alkohola;
  • Preterana izloženost suncu, kao i izloženost lošim UV zracima;
  • Nezdrava ishrana;
  • Oslobađanje slobodnih radikala.

Koji oblici katarakte postoje?

Postoji više različitih podela, ali najpoznatija je ona podela koja podrazumeva uzročnike javljanja oboljenja. Pa tako razlikujemo četiri oblika katarakte: senilna, kongenitalna, sekundarna i traumatska katarakta.

  • Senilna katarakta – Ovaj oblik katarakte javlja se kod starijih ljudi sa starenjem organizma.
  • Kongenitalna katarakta – Ovaj oblik katarakte se drugačije zove i urođena katarakta, jer se nasleđuje. Nije neobično da se beba rodi sa razvijenom kataraktom, a može da se razvije i nešto kasnije, ali svakako u ranom detinjstvu. Dešava se da urođena katarakta ne ometa razvoj vida, što znači da stepen zamućenosti može biti toliko nizak da ne ometa niti svakodnevne aktivnosti niti razvoj vida pa se ne moraju operisati. Ako je stepen zamućenosti visok i ometa ravoj vida onda je operacija neizbežna i mora se uraditi što je brže moguće kako ne bi došlo do ambliopije.
  • Sekundarna katarakta – Ovaj oblik katarakte može se razviti nakon prethodnih operacija oka ili usled neke bolesti poput dijabetesa, ali naročito nakon dugotrajnog uzimanja lekova.
  • Traumatska katarakta – Ovaj oblik katarakte razvija se nakon povrede oka. Nema pravila da će se oboljenje razviti odmah nakon povrede ili će za to biti potrebno nekoliko godina.

Koji su simptomi katarakte?

Istraživalo se da li katarakta može zahvatiti samo jedno oko, ali obično su to oba oka, s tim što napredovanje oboljenja ne mora biti isto na oba oka, na jednom oku može biti manje ili više izraženo. Neki od prvobitnih simptoma i pokazatelja da nešto nije u redu, jeste osećaj kao kada se gleda kroz prljav prozor, a osobe koje nose naočare imaju osećaj da su im konstantno prljave naočare. Takođe, simptomi katarakte su i:

  • Promena percepija boja, boje postanu naročito nejasne i blede;
  • Nejasan i zamagljen vid;
  • Pojava dupliranja objekta koji su u vidokrugu;
  • Otežano gledanje noću i pri slabom svetlu;
  • Rasipanje svetlosti;
  • Bleštanje oko izvora svetlosti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *