Moždani udar odnosno šlog nastaje kada dođe do oštećenja krvnih sudova mozga, što za posledicu ima otežano ili potpuno onemogućeno ishranjivanje tog dela mozga kiseonikom i hranljivim materijama. Šlogom pogođeni deo mozga gubi svoje funkcije i javljaju se neurološki problemi koji utiču na: motoriku, odnosno kretanje, govor, koordinaciju pokreta, ravnotežu, kogniciju, pamćenje, interpretaciju čulnih senzacija. Od toga u kom stepenu su oštećenje moždane funkcije i da li je oštećena jedna ili više njih, kao i načina ispoljavanja njihovog ioštećenja, zavisi težina posledica koju će šlog ostaviti i vreme potrebno za oporavak pacijenta.
Postoje dve vrste šloga
Medicina razlikuje dva tipa moždanog udara koji se najčešće naziva šlog: ishemijski šlog i hemoragijski šlog .
Ishemijski šlog je znatno češći, oko 85% svih šlogova jesu ishemijski šloupravo ova vrsta šloga. On nastaje usled začepljenja krvnih sudova određenog dela mozga trombom , dok je kod hemoragijskog šloga oštećenje mozga nastalo usled krvarenja u mozgu.
Najčešći siptomi šloga
U medicini, šlog se smatra hitnim stanjem, čije se lečenje mora započeti što pre jer može dovesti do trajnjih oštoćenja kao i do smrti osobe. Zbog toga je veoma važno u najkraćem mogućem roku javite lekaru od pojaveprvih simptoma šloga.
Kao najčešći simptomi šloga izdvajaju se:
- Oduzetost (paraliza) jedne strane tela
- Slabost jedne strane tela
- Utrnulost jedne strane tela
- Oduzetost ili slabost ruke i noge
- Otežan odnosno onemogućen govor
- Naglo nastala jaka glavobolja
- Duple slike
- Gubitak vida
- Gubitak ravnoteže
- Vrtoglavica
- Konfuznost ili naglo nastala promena stanja svesti
Bilo koji simptom šloga od gore pomenutih treba da bude vaš alarm za posetu izabranom lekaru, s obzirom na to da je šlog među vodećim uzrocima smrtnosti u svetu, ali i kod nas. Stepen njegovog izlečenja u velikoj meri zavisi i od toga koliko je vremena prošlo od pojave prvog simptoma šloga do javljanja lekaru i primanja adekvatne terapije.
Ponekad, pre moždanog udara može doći do pojave simptoma koji su veoma slični simptomima šloga. Ukoliko se oni povuku u roku od 24h reč je o stanju koje se zove tranzitorni ishemijski atak i proći će bez posledica. Ukoliko se zadrže više od navedenog vremenskog perioda, veoma je verovatno da će ostaviti posledice na vaše zdravlje. Zbog toga je veoma važno da se prepozna bilo koji simptom šloga i da se u što kraćem roku poseti lekar, kako bi se izbegla trajnja oštećenja moždanih funkcija.
Lečenje posledica izazvanih šlogom
Za lečenje posledica šloga zadužen je lekar specijalista – neurolog u saradnji sa drugim lekarima specijalistima, a sama procedura lečenja obuhvata kombinaciju farmakološkog lečenja i fizikalnu rehabilitaciju. Lečenje se ne može sprovoditi bez oba ova dela – samo njihova kombinacija može dovesti do smanjenja ili potpunog otkanjanja posledica i simptoma šloga.
Kada se proces lečenja završi, potrebno je da pacijenti odlaze na redovne preglede kod svog neurologa kako bi se prevenirala pojava i simptomi novog života. Takođe, potrebno je da vode računa o svom krvnom pritisku, nivou šećera u krvi, da se bave fizičkom aktivnošću i da ne konzumiraju alkohol, duvan i narkotike.
