Moda na prelasku vekova, kod nas i u svetu

U novom 19. veku, u vreme opšte modernizacije sveta, industrijalizacije i tehničke opremljenosti, ženska moda je pretrpela veće promene od muške mode. Ona se stalno menjala, postajala šarenija, sa više ukrasa, neobičnog kroja, retko je imala jedan stil već se razvijala kroz mešavinu stilova inspirisana antičkim vremenima, srednjovekovnim i baroknim elementima i detaljima.

Danas se istoričari slažu da se ženska moda sa razvojem emancipacije približavala novim idealima i potrebama „nove žene„. Podupirači suknji i krinoline zamenile su haljine kroja „turnir„- dugi, ravni kostimi napred sa naborima, a pozadi forma oblika jastuka koji je trebao da proširi zadnji deo suknje. Kasnije su na ulicu izašle pripijene suknje, negde krajem sedamdesetih godina 19. veka „frou-frou“ podsuknje, pa zvonaste suknje početkom novog veka, da ne spominjemo bluze sa širokim rukavima, fine tkanine poput svile, šifona, batista, voala, vezeno rublje…Šta je sa muškom odećom? Настави са читањем „Moda na prelasku vekova, kod nas i u svetu“

Spomenici i institucije kulture Zlatibora

Izvor slike: Wikipedia, Fortunato32, CC BY-SA 3.0, Created: 1 August 2009

Zlatibor ima zaista retkih i vrednih spomenika kulture.

Istorijski podaci svedoče da je manastir Rujno u XVI veku bio mali centar kulturne delatnosti i pisanja hrisovulja, u njemu je radila i jedna od prvih srpskih štamparija. Sačuvani su delići „Četvorojevanđelja„.

Manastir su nažalost srušili Turci početkom XVII veka.

Kulturno istorijski spomenici

Srednjovekovnih spomenika i bogumilskih stećaka ima prilično u zlatiborskim selima, tako se i mesta na kojima se nalaze u narodu zovu latinska, rimska i grčka groblja.

U narodu se priča da su Grci živeli u stara vremena na tom području, ali su zbog hladnog vremena i snega napustili Zlatibor i ostavili svoje umrle pokopane na tim malim grobljima, dok zvanična arheološka nalazišta ipak kao prve prastanovnike celog područja spominju Ilire.

Na nekim spomenicima se raspoznaju srednjovekovni ukrasi spomenika: polumesec, mač i krst. Na rimskom groblju, na imanju jednog domaćina, nalaze se  veliki masivni kameni blokovi horizontalno i vertikalno ugrađeni. Jedni imaju znak krsta, drugi polumeseca, jedan spomenik ima oblik lava.

Ljubiša Đenić u „Zlatiborskom letopisu“ piše detaljno o izgledu i poreklu ovih starih spomenika rimskog i ilirskih naroda. Настави са читањем „Spomenici i institucije kulture Zlatibora“

Umetnička dela inspirisana kafanom

Ernest HemingvejKnjiževna dela inspirisana kafanom

 1) Ernest Hemingvej: u romanu Sunce se ponovo rađa ima puno scena koje se dešavaju u pariskim lokalima.

Kratka priča istog pisca Clean, Well-Lighted Place je možda najbolji prikaz egzistencijalizma kao filozofskog pokreta (čiji sledbenici veruju da život nema višu svrhu i da nema višeg bića koje bi nam pomoglo da osmislimo naš život). Ovo je priča o jednom starijem konobaru koji u restoranu posmatra starca za jednim stolom i saoseća sa njegovom samoćom. Starac sedi noćima na terasi tog kafea, nikad ne spava, voli noć i senke lišća na osvetljenoj terasi. Настави са читањем „Umetnička dela inspirisana kafanom“

КАФА У ДВАНАЕСТ

Kafa Прославили смо много празника за свега петнаестак дана. Онако као што доликује, испратили смо Стару годину и дочекали Нову. Уз иће и пиће, музику и весеље, додуше без снега славили смо ту ноћ. Славље се као по старом добром обичају продужило, па смо да нам не би кренуло по злу, спојили Божић, па и Православну Нову годину. Сва та лепота слављења у једном тренутку досади. Истина и уме да буде напорно кад данима идеш из лумпераја у лумперај, у једном тренутку постанеш имун на весеље…

Година у коју смо већ зашли разликоваће се од претходне по много чему. Сви се надамо некој бољој ситуацији, колективном добру, али шта нас очекује, остаје да видимо. Ако нипочему другом, година пред нама биће бар дужа за један дан. Настави са читањем „КАФА У ДВАНАЕСТ“

Čija je „kultura“?

Do nedavno nisam pretpostavila mogućnost da pravo na „kulturu“ jednog grada pripada isključivo pojedincu.
Muzej-u-VranjuU davnijoj srpskoj istoriji bilo je uspešnih pojedinaca koji su, kao simbol svoje ekonomske moći i društvene odgovornosti, stečano bogatstvo ostavljali na polzu srpskog roda i potomstva. Oni koji su dobro poznavali ćud naslednika, za života su sačinjavali fondove čija su sredstva služila da bi se njihova zaostavština valjano čuvala. Drugi su verovali da takav poklon obavezuje na odgovornost sve one kojima je namenjen.
Danas je na muzeološkoj struci, tj. zaposlenima ( odgovornim licima ) da čuvaju kulturno bogatstvo .Ukoliko ste „kulturni radnik“ po obrazovanju, ali i ubeđen ju, da ne govorimo o „zaposlenju“, nužno je da shvatite zadatak čuvanja kulturnog nasleđa. Neupitna obaveza odgovornih je permanentna briga o fizičkoj egzistenciji pokretnog ili nepokretnog kulturnog dobra, valjana prezentacija istog, obezbeđena dostupnost dobra svim građanima …(vi koji želite da se preciznije upoznate sa obavezama odgovornih, možete to učiniti pročitavši član 6 Opšti interes u kulturi u aktuelnom Zakonu o kulturi).
Kulturno nasleđe ( nepokretno, napr. u vidu spomenika kulture, arheoloških nalazišta ili pokretno, napr. slike, skulpture, arhivska građa…) je svedočanstvo o kulturnoj istoriji jedne nacije, autentičnosti jednog njenog kraja ili entiteta. Dakle, veoma ozbiljna stvar, posebno što se tiče našeg nacionalnog identiteta. Настави са читањем „Čija je „kultura“?“

Ponovo radi bioskop!

MontevideoDragi sugradjani, imamo lepe vesti za vas!

 

Od petka 23.12.2011. godine u Domu vojske u Vranju ponovo radi bioskop!  Obzirom da grad nema zvaničan i bezbedan bioskop već 20 godina u renoviranoj zgradi Doma Vojske biće prekazivani filmovi kao i pre nekoliko godina.

Prvi film koji će biti prikazan je „Montevideo, Bog te video“ i to u petak, subotu i nedelju sa početkom u 19h. Organizator je za sve zainteresovane obezbedio slobodan ulaz.

Za više informacija obratite se Domu vojske u Vranju.

У СУСРЕТ СЛАВИ

Sveti NikolaПриближава се крај године.  Још мало па ћемо закорачати у ново лето, које ће сасвим извесно донети нова узбуђења, радости и изазове… Једина ствар која у овом тренутку даје потврду да смо испунили готово све дане у текућој години је датум који доказује да Нова Година тек што није.  А општа атмосфера у граду, сложићете се и није нека новогодишња. По обичају улична декорација сигурно нас неће ни изненадити, ни одушевити, све је већ виђено, само ће се променити последње цифре у светиљкама које обележавају годину која долази.

Неколико дана пре дочека, већ постојеће светиљке ће заблинкати. Продавци честитики су некако утихнули. Ранијих година је на шеталишту у ово време било бучније, живахније. Наши суграђани и даље се са муком пробијају кроз шпалир тезги од летви и најлона, а као да им је свеједно да ли су они ту или их нема. Чини ми се да су изостале и декорације излога. Заиста нема потврде да смо дошли до празника који ће обележити улазак у следећу годину. Што је најгоре, а на шта ми не можемо утицати – нема снега. Време је ових дана свакакво, али зимско није никако. Настави са читањем „У СУСРЕТ СЛАВИ“