Категорија: Moj stav

Sigurno ste čuli za izreku da kupovinom polovnog automobila lako možete dobiti „mačku u džaku“.

To ipak ne mora da bude tako ukoliko traženju odgovarajućeg polovnjaka posvetite malo više vremena . Prvi savet je da ne srljate i pogledate i ispobate što više modela, pa tek onda donesete konačnu odluku.

Настави са читањем „Saveti za kupovinu polovnog automobila“

Raditi na gradilištu nije nimalo lak posao. Sem što je fizički vrlo naporno, može biti i vrlo nezgodno, u smislu da ovo nije klasično radno mesto koje je opremljeno kancelarijama i svim onim što uz to ide.

Gradilišta su neophodna, ali neophodni su i osnovni uslovi za rad.

U tom smislu, mobilni toaleti na gradilištima su praktično rešenje koje je vrlo jednostavno i efikasno i pomaže da naporan rad bude makar malo manje naporan. Настави са читањем „Kultura se vidi čak i na gradilištu“

U meni duže vreme tinja misao kako da iskažem svoj bes i zapanjenost stanjem infrastrukture u našem gradu. Narodski rečeno šokirana sam svakodnevno, iznova i iznova, brojem i veličinim kratera po ulicama koje savladavam donekle uspešno primenjujući razne tehnike. Krećući se kao pešak ne mogu da hodam spokojno, jer skoro svakog trenutka vreba realana opasnost – rupa ili rupetina u asfaltu. Ne može se proći od rupa. Trotoari su pretvoreni u parking zonu, znači za kreatanje ponovo ostaju bušne ulice.

Građani Vranja duže vreme izloženi su svojevrsnom i svakodnevnom teroru. Vranju je potrebna hitna intervencija kako bi se izvršila sanacija ulica koje si u katastrofalnom stanju. Oštećujemo itekako i svoje automobilie. To je još jedan teret za već ugrožen kućni budžet. Vranjske ulice i lokalni seoski putevi izgledaju gore nego grad nakon NATO bombardovanja.

U izuzetno skupu taksu za registraciju vozila uključeni su troškovi za održavanje svih vrsta puteva, pa se ja pitam, gde se troše naše pare, da li na krpljenje? Koje opravdanje imaju nadležni za ovakvo neodgovorno ponašanje? Javno pitam svu tu gospodu zar oni nisu ugroženi, zar njima ne smeta truckanje, slalom i veleslalom da bi se stiglo do vitalnih objekata u gradu? Настави са читањем „Bušno Vranje“

Volim da mi kafom, crnom i jakom, otpočne svaki radni dan. Ispijanje kafe, uz istovremeno praćenje vesti na društvenim mrežama, predstavlja moj ritual i samo mojih dvadeset minuta mira, mali trik iz studentskih dana, pre dnevnih obaveza i stresa koji ih neminovno prati. Ovog januarskog jutra, taj mali trik nije bio dovoljan da ublaži ljutnju koju je izazvao jedan, po naslovu pozitivan tekst iz jučerašnjeg broja „Večernjih novosti“ – „Bebe stižu i iz budžeta“.

Naime, suprug i ja već nekoliko godina pokušavamo da dobijemo bebu. Posle mnogo dogodovština i svakojakih nevolja, na kojima bi nam pozavideli i scenaristi melodrama (sa Ričard Girom u glavnoj ulozi), rečeno nam je da je jedini način da se ostvarimo u ulozi roditelja postupak vantelesne oplodnje.

Nakon prvobitnog šoka, zbili smo redove i krenuli u tu avanturu. Ispostavilo se da će biti najteže iskustvo sa kojim smo se suočili: meseci čekanja, hormonske terapije, veštačke stimulacije, fizičko, psihičko, emotivno i finansijsko iscrpljivanje…i četiri neuspeha, rezultati su naše dosadašnje bitke. I onda se desila 2012. godina koju, predsednik države i ostala bratija na vlasti, na sva zvona oglase i proglase za „godinu beba“. Lokalne samouprave, jedna za drugom osnivaju fondove i, pored dva pokušaja veštačke oplodnje koje finansira država, parovima sa problemom, delimično ili u potpunosti finansiraju i treći pokušaj. Među gradovima/opštinama koje su se priključili inicijativi su Niš, Čačak, Leskovac, Paraćin, Šabac…i Vranje. Настави са читањем „Da li nam je povećanje nataliteta u „godini beba“ u interesu???“