Kožna oboljenja koja se javljaju u dečijem uzrastu

Većina roditelja mališana se bar jednom u životu suoči sa nekim vidom kožne infekcija ili nekog kožnog oboljenja, jer se ona javljaju na njihovoj koži iz brojnih razloga, počev od naslednih i genetskih faktora, preko alergija na hranu, supstance iz kozmetike, do stresa, pa i neadekvatne nege kože. Činjenica je da je dečija koža jako osetljiva, pa samim tim i podložna nastajanju brojnih promena koje čine da se razvijaju bakterije koje dovode do brojnih problema koji se sa manje ili više truda uglavnom daju srediti, što je najvažnija informacija za sve one koji se susretnu sa nekom promenom na koži svog deteta. Oboljenja do kojih dođe su brojna, ali evo nekih od najčešćih.

Pelenski dermatitis

Skoro da nema deteta koje bar jednom u životu nije imalo problem sa pelenskim dermatitisom, jer se radi o oboljenju koje nastaje vrlo lako i brzo usled delovanja hemijskih materija iz mokraće i stolice, kada se bakterije, posebno kandida i stafilokoke odmah razmnožavaju na koži koja je u pelenskoj regiji vlažna. Prvo dolazi do nastajanja crvenila, najpre je ono blago, pa onda sve jače, a ukoliko se odmah ne deluje dolazi do nastanka sitnog crvenog osipa koji prelazi u mehuriće koji pucaju, nastaju citne ranice, koje izazivaju svrab, ali i bol. Najvažnije je da dete uvek bude suvo, da se pelenska regija tretira mlakom vodom, ne sapunima, te da se koža potpuno osuši. Menjanje pelene nakon uriniranja i defekacije, izbegavanje vlažnih maramica, ne ostavlja prostora nastanku pelenskog dermatitisa, kao i preventivno korišćenje kreme na bazi cinka i pantenola.

Dečija psorijaza

Iako je psorijaza najčešće oboljenje kože koje se vezuje za odrasle, onda je česta i u dečijem periodu. Dečija psorijaza može nastati iz različitih razloga, od naslednog faktora, preko opalog imuniteta, pa tako i kao rekacija na neku alergiju i slično. Međutim, dečija psorijaza se razlikuje dosta od one koja se javlja kod odraslih. Skoro uvek se javlja simetrično, ne na jednom, već na oba kolena ili lakta, nekad na vlasištu, trupu, i prati je crvenilo uz prekrivenost srebrno-belim ljuspama koje otpadaju. Najveći problem jesu neprijatan osećaj, svrab i peckanje, a dečija psorijaza, kao i kod odraslih, može ući u remisiju, pa onda doći i do pogoršanja stanja. Dijagnostikovanje se vrši kroz kliničku sliku i histaminološke nalaze, a onda se uključuje lokalna terapija, koja kada ne daje rezultate biva smenjena sistemskom. Dečija psorijaza uglavnom pokazuje trend povlačenja i nestajanja delovanjem terapije, zbog čega i jeste drugačija od one kod odraslih osoba.

Atopsijski dermatitis

Još jedna vrsta dermatitisa koja je vrlo česta kod dece jeste atopijski, sa kojim veliki broj mališana ima problem. Radi se o izrazito suvim delovima kože, bez sjaja, koji osim svraba, može izazvati i peckanje i neprijatan osećaj. Do druge godine, atopijski dermatitis se uglavnom javlja na predelu vrata, lica, nekad na vlasištu i oko članaka, a onda u periodu do adolescencije se širi na zglobove, kolena, laktove. Najvažnije je utvrditi uzrok nastanka, jer je povezan sa alergijama, respiratornim infekcijama, ali i emotivnim stresom, nekim drugim faktorima, što uz lokalnu terapiju daje odlične rezultate u lečenju.

Kakvu štetu pravi heliko bakterija i kako se leči?

Heliko bakterija (helicobacter pylori) je bakterija koja opstaje u želucu, a uzrokuje gastritis, čireve na želucu, a u najtežem slučaju i tumor. Relativno skoro je otkrivena, tek 1982.godine što je ukazalo na pravi uzrok problema u digestivnom traktu.

Zašto je bilo teško detektovati ovu bakteriju, kakve simptome daje, kako se otkriva i leči?

Ako imate problema sa bolovima u želucu nastavite sa čitanjem, heliko bakterija je možda uzrok svega.

Zašto heliko bakterija nije ranije otkrivena?

Sva naučna istraživanja do 1975.godine su ukazivala da čir, gastritis i kancer želuca nastaju najčešće od stresa i loše ishrane. Ipak, i ako su ljudi menjali navike, simptomi su ostajali i trajali decenijama.

Heliko bakterija je specifična po tome što živi u izuzetno kiseloj sredini za koju se verovalo da je dovoljna da ubije sve patogene mikroorganizme. Pokazala se otpornom jer poseduje svoj sopstveni jak omotač koji je štiti od kiseline, a pošto živi u želudačnom omotaču i on je barijera koja omogućava njen opstanak i razmnožavanje.

Kada je detektovana trebalo je još 25.godina da se kultura izoluje i izdvoji, a lečenje heliko bakterije je i dalje složeno uz propisivanje individualne terapije.

Kakve simptome pravi helicobacter pylori?

Smatra se da bakteriju helicobacter pylori ima pola svetske populacije, ali se simptomi ispoljavaju kod 20% -30% njih. Kada je jednom izolovana, pronađeni su dokazi da je postojala i pre 60.000 godina i pravila jednake probleme.

Jedan od prvih znakova da bolujete od heliko bakterije je nadutost, povraćanje, mučnina, netolerancija pojedine hrane, gorušica, bol u želucu, podrigivanje. Kada su simptomi uporni i pogoršavaju se javlja se i premor, nesanica, anksioznost…

U mnogim situacijama se sve prepisivalo stresu, sve dok nije otkrivena ova bakterija.

Kako dijagnostikovati heliko bakteriju?

Prvo se rade analize krvi i stolice na prisustvo specifičnih antigena koje organizam stvara u želji da izleči problem.

Radi se i izdisajni test jer se nakon popijene specifične formule miris daha menja koju lekari umeju da prepoznaju.

Na kraju bi bilo odlično da se uradi i biopsija želuca i pregled sondom koja će potvrditi sa sigurnošću da se boluje od heliko bakterije i otkloniti ostale moguće uzroke.

Lek za heliko bakteriju

Lečenje heliko bakterije je proces koji ne daje uvek zadovoljavajuće rezultate. lekar

na prvom mestu prepisuje kombinacije antibiotika i lekova za snižavanje nivoa želudačne kiseline, njenog prirodnog staništa. Pošto se pokazala otporna na većinu antibiotika, ovo lečenje neće uvek dati željeni ishod.

Uz medikamente neophodno je promeniti način ishrane, potpuno izbaciti alkohol i cigarete, a u dnevnu rutinu uključiti makar pola sata šetnje. Ako sve ovo ne izleči heliko bakteriju barem će umanjiti štetu i olakšati tegobe.

Iako se heliko bakterija lako prenosi prljavim rukama, korišćenjem istog pribora sa zaraženom osobom ili prenosom kroz pljuvačku, merama prevencije i lečenja se može raditi na tome da ne stvori veliku štetu u organizmu.

Na početku je važno da se ona detektuje, a onda da se sa kombinacijom terapije istraje sve do izlečenja. Pravilno lečenje odnosi bol iz vašeg života, što će vam vratiti energiju i vratiti fokus na bitnije stvari u životu.

Imate probleme u predelu stomaka? Zakažite uz abdomena

Dešavaju vam se neke nejasne nadutosti u stomaku, probadanja, bolovi… Muka vam je i povraćate? Stomak vam se naglo uvećao? Povredili ste se u predelu stomaka? Ne brinite, ali ne odlažite ultrazvuk abdomena.

ŠTA JE ULTRAZVUK ABDOMENA?

Ovo je najčešća dijagnostička metoda u medicini koju lekari još nazivaju i zlatnim standardom u dijagnostici. Prvenstveno se koristi za tegobe u stomaku ali može da se koristi i za obavljanje pregleda drugih sistema i organa koji nisu u direktnoj vezi sa abdomenom ali imaju za posledicu oboljenje iz predela stomaka. Takođe, preventivno se sprečavaju i otkrivaju nasledne bolesti.

KAKO ZAKAZATI PREGLED?

Prvo šta treba uraditi je detaljno opisati stanje vašem lekaru opšte prakse koji odmah daje uput za specijalistu na osnovu vaših tegoba. Lekar specijalista vrši pregled abdomena ultrazvukom.

KAKO IZGLEDA PREGLED ?

Pregled je vrlo jednostavan. Pacijent leži na leđima, može i na bok ukoliko to traži lekar. Lekar prelazi preko kože abdomena sondom, koju je prethodno premazao gelom. Sam pregled traje od 20 do 30 minuta. To je lekaru dovoljno da donese dijagnozu, da da izveštaj i objašnjenje. U zavisnosti od nalaza, lekar odlučuje o kontrolnom pregledu ultrazvukom abdomena. Savetuje se saradnja sa lekarom, na primer ako traži da se zadrži dah.

OPIS METODE

Pregled abdomena ultrazvukom je vrlo precizna, brza i pouzdana metoda snimanja unutrašnjih organa trbušne duplje. Pregled je vrlo komforan i pacijent se odmah nakon njega vraća svojim dnevnim aktivnostima. Ovom metodom se bez ikakvog stresa snima stanje vaših unutrašnjih organa kao i njihovi suptilni pokreti, u datom trenutku, a to je od velike pomoći u daljoj dijagnostici. Može se primenjivati koliko god puta je potrebno bez i jedne opasnosti. Veoma je bezopasan i bezbolan, bez ikakvog zračenja. Koristi se kako kod odraslih tako i kod dece. Pregled započinje ultrazvučnim generatorom koji odašilje ultrazvučne talase visokih frekvencija, nečujne ljudskom uhu. Talasi se odbijaju od organa i tkiva i prenose sliku na ekran. Brzina vraćanja talasa se meri i tako se određuje položaj i oblik organa. Ovako se najbolje otkrivaju urođene anomalije, akutne i hronične upala tkiva, ciste, tumori kao i prisustvo kamenja u šupljinama organa.

ZA ŠTA SE KORISTI?

Ultrazvukom abdomena medicina detaljno dijagnostikuje stanja jetre, žučne kese i žučnih kanala, slezine, pankreasa, bešike i mokraćnih kanala, bubrega i nadbubrežne žlezde, limfne žlezde, krvnih sudova abdomena, prostate. Za pregled želudca, tankog ili debelog creva, pošto sadrže tečnosti i gasove, primenjuju se gastroskopija i kolonoskopija.

DA LI SE POSEBNO PRIPREMA ZA SNIMANJE?

Postoje izvesna pravila koja se moraju ispoštovati da bi ultrazvuk abdomena očitao najpreciznije podatke. To podrazumeva da osoba kojoj je zakazan pregled, treba 2 do 3 dana pre samog pregleda, izbegavati neke namernice a to su na primer grašak, kupus, pasulj da ne bi došlo do nadimanja. Dan pre snimanja ne treba jesti slatkiše, voće, salate i ne treba piti kafu, alkohol i gazirana pića. Na dan snimanja se ne sme jesti ništa, osim ako je snimanje u kasnim popodnevnim satima kada je dozvoljen doručak do 09 sati u vidu malo dvopeka i čaja. Veče pre snimanja nije na odmet uzeti nešto protiv nadimanja, poput Espumisan-a. Naravno, ništa od ovog se ne praktikuje u hitnim slučajevima.

Visoka temperatura kod dece – kako prepoznati rizičnu situaciju?

Visoka temperatura kod dece je česta pojava. Dobra vest je da deca mnogo bolje podnose visoku temperaturu od odraslih i u najvećem broju slučajeva nema razloga za paniku i zabrinutost. Od rođenja do puberteta, povišene temperature su pratilac dečijeg odrastanja i predstavljaju pokazatelj da se organizam bori od infekcija. Zato temperature do 38°C ne treba obarati.

Настави са читањем „Visoka temperatura kod dece – kako prepoznati rizičnu situaciju?“

Koliki je zapravo značaj folata za zdravlje čoveka?

Folati su ništa drugo nego prirodni oblik vitamina B9. Vitamin B9 je definitivno najvažniji kada je reč o ženama koje su na samom početku trudnoće, kao i kod svih žena koje se nalaze u reproduktivnom periodu.

Настави са читањем „Koliki je zapravo značaj folata za zdravlje čoveka?“

Kakva rasveta najbolje odgovara dečijoj sobi?

Noćna mora svakog roditelja je uređenje dečije sobe. Kako udovoljiti željama najmlađih a ostati u okviru kućnog budžeta? Ponekad to predstavlja težak zadatak a ponekad je dovoljno samo zameniti rasvetu i napraviti pravi bum u dečijoj sobi.

Настави са читањем „Kakva rasveta najbolje odgovara dečijoj sobi?“

Heljda – njene koristi za naše zdravlje

Heljda je ukusna i veoma zdrava namirnica, nije skupa i lako se priprema. Poreklo ove biljke je iz Azije gde je i danas veoma zastupljena u ishrani. Poslednjih godina ljudi su počeli da uviđaju koliko je heljda korisna za organizam i upotreba heljde je znatno porasla. Настави са читањем „Heljda – njene koristi za naše zdravlje“

Doživeti nemoguće kroz ljubavni roman

Svi mi volimo priče. Deca vole priče, odrasli vole priče, svi vole da slušaju ili čitaju priče. Kroz njih učimo, dobijamo inspiraciju, možemo da proživimo razna iskustva, a neretko nam pružaju beg od realnosti kroz sanjarenje. Verovali ili ne, ljubavni romani su jedan od najčitanijih žanrova u svetu.

Настави са читањем „Doživeti nemoguće kroz ljubavni roman“

Čuvanje matičnih ćelija – prednosti i nedostaci

Krv iz pupčanika je krv bogata matičnim ćelijama koje se kreće kroz pupčanu vrpcu i placentu dok je beba u materici. Ove ćelije se zovu hematopoetične ćelije, a imaju potencijal da se razviju u bilo koju vrstu krvnih ćelija u telu (crvena i bela krvna zrnca, trombocite).

Настави са читањем „Čuvanje matičnih ćelija – prednosti i nedostaci“