ВРАЊЕ ИЗ МОГ УГЛА – I део

Врање је навећи и најпознатији град на крајњем југу Србије. Са традицијом дугом девет векова један је од најстаријих градова у земљи што га уједно чини препознатиљивим градом особене културе и традиције.

Још у IV пре нове ере Трачани и Илири су  на овим подручјима имали своје сталне насеобине. У неким изворима се тврди да претечу данашњег града Врања чини сеоско насеље из тог периода. Касније са доласком Римљна, крајем III века ово подручје припада провинцији Дарданији у чијем је саставу била до велике сеобе народа када први пут у њега пристижу Јужни словени.

Први помен о граду налазимо у делу Ане Комнине “Алексијада” из 1093. године, што се уједно и сматра почетком деветовековне историје града. У том делу, Ана Комнина, византијска принцеза, први пут помиње Врање пишући о владавини свога оца Алексеја Комнина и описујући битку код Звечана, на тадашњој граници Србије и Византије у којој је рашки жупан Вукан победио војску Јована Комнина и освојио ово место од Византинаца. Врање је тада припојено српској средњевековној држави.

Град припада планинско-котлинској области југоисточне Србије. Саставни је и најважнији део јужног Поморавља. Налази се на левој обали Јужне Мораве која протиче на три километра од града. Изграђен је на планинским косама северозападног дела врањске котлине које се спуштају са севера према југу. Над градом доминирају планине Плачковица и Крстиловица, а у њиховом подножју Борино брдо и Пржар. Због овакве конфигурације терена приметна је велика висинска разлика имеђу појединих делова града. Настави са читањем „ВРАЊЕ ИЗ МОГ УГЛА – I део“

КАФА У ДВАНАЕСТ

Kafa Прославили смо много празника за свега петнаестак дана. Онако као што доликује, испратили смо Стару годину и дочекали Нову. Уз иће и пиће, музику и весеље, додуше без снега славили смо ту ноћ. Славље се као по старом добром обичају продужило, па смо да нам не би кренуло по злу, спојили Божић, па и Православну Нову годину. Сва та лепота слављења у једном тренутку досади. Истина и уме да буде напорно кад данима идеш из лумпераја у лумперај, у једном тренутку постанеш имун на весеље…

Година у коју смо већ зашли разликоваће се од претходне по много чему. Сви се надамо некој бољој ситуацији, колективном добру, али шта нас очекује, остаје да видимо. Ако нипочему другом, година пред нама биће бар дужа за један дан. Настави са читањем „КАФА У ДВАНАЕСТ“

У СУСРЕТ СЛАВИ

Sveti NikolaПриближава се крај године.  Још мало па ћемо закорачати у ново лето, које ће сасвим извесно донети нова узбуђења, радости и изазове… Једина ствар која у овом тренутку даје потврду да смо испунили готово све дане у текућој години је датум који доказује да Нова Година тек што није.  А општа атмосфера у граду, сложићете се и није нека новогодишња. По обичају улична декорација сигурно нас неће ни изненадити, ни одушевити, све је већ виђено, само ће се променити последње цифре у светиљкама које обележавају годину која долази.

Неколико дана пре дочека, већ постојеће светиљке ће заблинкати. Продавци честитики су некако утихнули. Ранијих година је на шеталишту у ово време било бучније, живахније. Наши суграђани и даље се са муком пробијају кроз шпалир тезги од летви и најлона, а као да им је свеједно да ли су они ту или их нема. Чини ми се да су изостале и декорације излога. Заиста нема потврде да смо дошли до празника који ће обележити улазак у следећу годину. Што је најгоре, а на шта ми не можемо утицати – нема снега. Време је ових дана свакакво, али зимско није никако. Настави са читањем „У СУСРЕТ СЛАВИ“

ДЕЦА СУ УКРАС НАШЕГ ГРАДА

DecaСвако од нас је имао много прилика  у животу да посматра дете док се игра. Посматрамо нашу децу, децу из комшилука или  прођемо поред њих док су занесени својим враголијама. То је свакодневна слика у нашем граду. Често их чујемо док чекамо неког или нешто… Трчкарају, скакућу, мирно пролазе поред нас, некад вриште, некад се смеју.  Њихов глас, плач или смех допру до нас, али не верујем да се  у том тренутку ико од нас запита шта је то што је дете навело на такву реакцију. Углавном мислимо да је то начин на који деца изражавају своје расположење.

Дете је створено да би било срећно и да би уживало у најчаробнијем периоду живота, који је нажалост угрожен људском небригом. Цела планета, наша држава и наравно наш град притиснути су многобројним проблемима. Светска економска криза, разне болести, незапосленост, само су неки од проблема којима је већина свакодневно оптерећена, били они  лично угрожени или радили на решавању истог – терет је подједнак. Живећи у таквим приликама, неретко се удаљавамо од правих животних вредности, а и често заборављамо на тренутке који су били испуњени спокојством и небригом а  који су иза нас. Претпостављате да мислим на детињство. Дивно и безбрижно време, дефинитивно непоновљиво! Слике из  детињства свакоме од нас остају дуго у свести и често их оживљавамо у причи или у сећању са другарима.  Настави са читањем „ДЕЦА СУ УКРАС НАШЕГ ГРАДА“

Neko brine o mladima

Nemanja DejanovicAngažovanje mladih ljudi i njihovo uključivanje u lokalne, nacionalne i globalne tokove, utiče na činjenicu da se ogromna populacija „neshvaćenih“ osećaju kao aktivni građani. Aktivizam je, po mom dubokom uverenju, i pitanje kulture da pojedinac ili grupa bude nosilac širih društvenih promena.

Mnogobrojni su primeri učešća nas mladih  u društvene tokove u Vranju . U proteklom periodu realizovane su mnoge akcije sa ciljem da se pokrene aktivizam kod mladih i da se stvore uslovi za uključivanje u društvena dešavanja. Sve akcije bile su volonterske.  Mogućnosti za aktivzam mladih u Vranju su velike, međutim mladi u dovoljnoj meri ne učestvuju. Na teritoriji Vranja trenutno deluje nekoliko omladinskih organizacija koje se bave pitanjima mladih, a neke od njih rade i na realizaciji Nacionalne strategije za mlade. Postojanje ovakvih organizacija je od velikog značaja jer omogućavaju  da se na različite načine prezentuju omladinske ideje, potrebe i očekivanja.

Pokretanjem Savetovališta za mlade omogućeno je da sa stučnjacima rešavamo  probleme i dileme kada je u pitanju zdravlje, a pokrenuti su mnogi servisi koji nam omogućavaju da  naše motivacije  i ideje budu  usmerene na pravi način. Настави са читањем „Neko brine o mladima“

Борисав Станковић

Nekad Борисав Станковић, један од најбољих приповедача у српској књижевности, родио се у Врању, 1876.год.где је одрастао уз своју баба Злату, талентовану усмену приповедачицу чија су причања била од пресудног утицаја на обликовање Станковићевог приповедачког талента као и на његово тематско опредељење.
Бора Станковић, најизразитији локалиста у српској књижевности, у свим својим приповеткама, романима и драмама остаје веран свом Врању и његовим традиционалним вредностима. Врање које описује заправо је старо Врање из доба турске владавине, Врање строгих патријархалних вредности, које је већ ишчезавало у време када је Б. Станковић рођен, отуд и уздах „Пусто турско!“ .

Par informacija iz kulturnog života našeg grada

Bora StankovicGimnаzijа „Borа Stаnković“ ove godine slаvi 130 godinа postojаnjа.  Neke od zаnimljivosti vezаnih zа njenu istoriju su:
• Gimnаzijа u Vrаnju otvorenа je u jesen 1881. u zgrаdi nekаdаšnjeg Pаšinog Konаkа
• Prvi direktor Gimnаzije u Vrаnju bio je Đorđe Ničić koji je u Vrаnje došаo iz Negotinа.
• Nа prelаsku između XIX i XX vekа u Gimnаziji su rаdili istаknuti intelektuаlci: Jаšа Prodаnović, Tihomir Đorđević, LJubа Dаvidović, Rаdoje Domаnović.
• Zа vreme Prvog i Drugog Svetskog rаtа Gimnаzijа nije rаdilа.
• 1933. godine Gimnаzijа se uselilа u novu zgrаdu, kojа dаnаs predstаvljа jedаn od simbolа nаšeg grаdа.
• Ime Gimnаzijа „Borа Stаnković“ dobilа je 1959. godine.
• Slаvа Gimnаzije je Sretenje.
Gаlerijа Nаrodnog Muzejа
Specijаlizovаni izložbeni prostor u nаšem grаdu postoji od 1995. godine.  Prve izložbe orgаnizovаne u Gаleriji bile su „SVI“ – likovni umetnici iz Vrаnjа i etnološkа izložbа „Zlаtovez“.
Početаk pozorišnog životа
Prvа pozorišnа predstаvа u Vrаnju odigrаnа je 30. jаnuаrа 1896 godine. Bio je to „Gorski vijenаc“ Petrа Petrovićа NJegošа, u režiji Rаdojа Domаnovićа. U tom periodu Domаnović je bio profesor vrаnjske Gimnаzije.

Da li ste znali ko je Ana Komnina i njenu vezu sa Vranjem

Sve priče o istoriji nаšeg grаdа počinju u stilu „Prvi pisаni trаg o Vrаnju ostаvilа je Anа Komninа u XI veku“.

A ko je bilа Anа Komninа?
Ana KominaAnа Komninа je bilа Vizаntijskа princezа i istoričаrkа. Rođenа je 1083. godine, u Cаrigrаdu kаo nаjstаrijа kći Aleksijа I Komninа. Studirаlа je grčku klаsiku, geogrаfiju, istoriju, mitologiju i filozofiju. Nаkon neuspelog dvorskog prevrаtа posle smrti njenog ocа, odlаzi u mаnаstir.

Njeno čuveno delo je Aleksijаdа, u 15 knjigа u kojem veličа život svog ocа. Aleksijаdа obuhvаtа period od 1069-1118. godine i u njoj Anа Komninа piše o odnosu krstаšа i Vizаntinаcа, kаo i o dvorskom životu. Umrlа je kаo monаhinjа 1153. godine.

Onа u knjizi „Aleksijаdа“ kаže dа je rаški župаn Vukаn 1093. godine u svom osvаjаčkom pohodu stigаo do Vrаnjа i osvojio gа i to je prvi pisаni trаg o nаšem grаdu.