Ušteda ili ne: novi ili polovni auto delovi

Automobili često znaju da budu solidan izvor rashoda, te je nekada neophodno da se okrenete internetu ili otpadima gde se nude polovni auto delovi kako biste makar malo uštedeli. To je sasvim razumljivo, ali nekada je cena bezbednosti ono što morate da platite ne pitajući za novac.

auto delovi-compressed

Stoga je izuzetno važno da znate koji su to auto delovi koji se nikako ne smeju nabavljati polovni, kako biste bili mirni na putu i sigurni u svoju i bezbednost onih koje vozite. Nekada se rizik, zaista, ne isplati, pogotovo ako krećete na odmor ili duži put.

Настави са читањем „Ušteda ili ne: novi ili polovni auto delovi“

Kako uticati na decu da jedu što zdravije i time pokrenete svoj ketering biznis?

Pre nekoliko dana, dok sam čekala svoj red na kasi, čula sam jednu mamu kako se žali prijateljici da dete neće ništa da joj jede. Na pitanje njene prijateljice da li jede u vrtiću, ona je odgovorila da pojede kolač i da ako nešto jede, to su generalno uglavnom slatkiši, i to najčešće čokolino. Ja sam ostala zaprepašćena, jer je žena govorila takvim tonom kao da je dete krivo što ne jede i što želi samo slatkiše. Nažalost, više puta sam čula kako se roditelji žale da im deca slabo jedu, a da voće i povrće gotovo da  ne jedu.

E pa, dragi roditelji, oprostite, ali da li ste se nekad zapitali kako su deca navikla na te slatke ukuse dobijene industijski prerađenim slatkišima? Zar Vi niste ti koji decu od rođenja hrane i usmeravaju ka određenim namirnicama, tako da za te slatke ukuse i nisu mogli saznati bez Vas?

Настави са читањем „Kako uticati na decu da jedu što zdravije i time pokrenete svoj ketering biznis?“

Da li vam treba multifunkcionalni štampač?

Mnogi u industriji štampača su shvatili da običan štampač nekad nije dovoljan.

Ljudima je potreban i faks, i skener, i mašina za fotokopiranje, pa jednostavno nije praktično upotrebljavati više uređaja da bi se obavio jedan bitan posao.

Kako moderno vreme svu tehnologiju pretvara u multipraktike, to nije zaobišlo ni štampače.

Multifunkcionalni štampači su oni koji objedinjuju više funkcija u jednom uređaju.

Zgodni su za kancelarije jer smanjuju vreme provedeno u sređivanju dokumenata, štede novac, ali dobra su i kućna opcija jer imate mogućnost korišćenja više funkcija u okviru samo jednog uređaja, pa tako ekonomičnije koristite prostor vašeg doma. Настави са читањем „Da li vam treba multifunkcionalni štampač?“

Naučni portret na srpskoj Televiziji

Naučni program na televiziji pravi se kako bi privukao pažnju gledaoca i usmerio ga prema znanju i učenju. On definitivno podstiče interes gledaoca prema učenju i nauci i promoviše naučnu kulturu. Danas je model prezentacije znanja i nauke višedimenzionalan i multidisciplinaran.

Najvažnije su sledeće dimenzije takve prezentacije:

a) kognitivna dimenzija– odnosi se na znanje o naučnim činjenicama i istoriji nauke;

b) socijalna dimenzija – posmatra znanje sa društveno – političkog i ekonomskog aspekta ali i iz perspektive naučno- tehnoloških promena; Настави са читањем „Naučni portret na srpskoj Televiziji“

Beograd noću između kafića i klubova: ova mesta su sve u jednom

Kafana-MontevideoAko spadate u one kojima dobar provod i gužva u kojoj skoro sigurno neće imati gde da spuste čašu nikako ne idu u istoj rečenici, a odlazak na obično piće u gradu smatrate previše mirnim i/ili dosadnim, dobra vest je da u Beogradu postoji nekoliko kafana, kafića i klubova koja sjajno mire ove dve krajnosti.

Kafići kojima malo fali da se ubroje u klubove – ako zanemarimo činjenicu da im to uopšte i nije cilj, naprotiv – imaju mnogo prednosti: pred odlazak u ove lokale nećete imati presiju „šta obući„, da li će vas obezbeđenje vratiti tamo odakle ste došli ili da li ćete izgledati glupo u moru „skockanih“ ljudi, a što je još bolje, potpuno je svejedno da li ćete samo sedeti i ćaskati sa društvom ili đuskati kad počne pesma uz koju vas ne drži mesto, jer vas ni u jednoj od te dve varijante niko neće pitati „šta vam je„. Настави са читањем „Beograd noću između kafića i klubova: ova mesta su sve u jednom“

Удружење за унапређење положаја младих – М.О.Д.У.С.

Tragovima prošlosti
Tragovima prošlosti

Удружење за унапређење положаја младих из Врања – М.О.Д.У.С. основано је са циљем да својим активностима и пројектима допринесе стварању могућности за подстицање учешћа младих људи у свим областима друштвеног живота. Удружење је конкурисало пројектом Трагови наше прошлости  из области културе и информисања,  за финансирање средствима буџета Града Врања. Због популарности филма,  мултимедије и визуелног стваралаштва, међу младима М.О.Д.У.С. се упараво определио за наведену област из разлога што су млади циљна група удружења.

Културно-историјско наслеђе нашег града је богато и разноврсно. Трагови прошлости видљиви су у нашем граду на многим зградама, кућама, по улицама. Задатак свих нас је да допринесемо очувању онога што  нам је остало у аманет од предака, па и да прославимо и промовишемо оно што нас разликује од других. Код младих људи неопходно је подизати свест о значају културно – историјске баштине за опстанак и развој модерног друштва. Акценат морамо ставити и на потенцијалне начине њеног очувања. Настави са читањем „Удружење за унапређење положаја младих – М.О.Д.У.С.“

ВРАЊЕ ИЗ МОГ УГЛА – I део

Врање је навећи и најпознатији град на крајњем југу Србије. Са традицијом дугом девет векова један је од најстаријих градова у земљи што га уједно чини препознатиљивим градом особене културе и традиције.

Још у IV пре нове ере Трачани и Илири су  на овим подручјима имали своје сталне насеобине. У неким изворима се тврди да претечу данашњег града Врања чини сеоско насеље из тог периода. Касније са доласком Римљна, крајем III века ово подручје припада провинцији Дарданији у чијем је саставу била до велике сеобе народа када први пут у њега пристижу Јужни словени.

Први помен о граду налазимо у делу Ане Комнине “Алексијада” из 1093. године, што се уједно и сматра почетком деветовековне историје града. У том делу, Ана Комнина, византијска принцеза, први пут помиње Врање пишући о владавини свога оца Алексеја Комнина и описујући битку код Звечана, на тадашњој граници Србије и Византије у којој је рашки жупан Вукан победио војску Јована Комнина и освојио ово место од Византинаца. Врање је тада припојено српској средњевековној држави.

Град припада планинско-котлинској области југоисточне Србије. Саставни је и најважнији део јужног Поморавља. Налази се на левој обали Јужне Мораве која протиче на три километра од града. Изграђен је на планинским косама северозападног дела врањске котлине које се спуштају са севера према југу. Над градом доминирају планине Плачковица и Крстиловица, а у њиховом подножју Борино брдо и Пржар. Због овакве конфигурације терена приметна је велика висинска разлика имеђу појединих делова града. Настави са читањем „ВРАЊЕ ИЗ МОГ УГЛА – I део“

КАФА У ДВАНАЕСТ

Kafa Прославили смо много празника за свега петнаестак дана. Онако као што доликује, испратили смо Стару годину и дочекали Нову. Уз иће и пиће, музику и весеље, додуше без снега славили смо ту ноћ. Славље се као по старом добром обичају продужило, па смо да нам не би кренуло по злу, спојили Божић, па и Православну Нову годину. Сва та лепота слављења у једном тренутку досади. Истина и уме да буде напорно кад данима идеш из лумпераја у лумперај, у једном тренутку постанеш имун на весеље…

Година у коју смо већ зашли разликоваће се од претходне по много чему. Сви се надамо некој бољој ситуацији, колективном добру, али шта нас очекује, остаје да видимо. Ако нипочему другом, година пред нама биће бар дужа за један дан. Настави са читањем „КАФА У ДВАНАЕСТ“

У СУСРЕТ СЛАВИ

Sveti NikolaПриближава се крај године.  Још мало па ћемо закорачати у ново лето, које ће сасвим извесно донети нова узбуђења, радости и изазове… Једина ствар која у овом тренутку даје потврду да смо испунили готово све дане у текућој години је датум који доказује да Нова Година тек што није.  А општа атмосфера у граду, сложићете се и није нека новогодишња. По обичају улична декорација сигурно нас неће ни изненадити, ни одушевити, све је већ виђено, само ће се променити последње цифре у светиљкама које обележавају годину која долази.

Неколико дана пре дочека, већ постојеће светиљке ће заблинкати. Продавци честитики су некако утихнули. Ранијих година је на шеталишту у ово време било бучније, живахније. Наши суграђани и даље се са муком пробијају кроз шпалир тезги од летви и најлона, а као да им је свеједно да ли су они ту или их нема. Чини ми се да су изостале и декорације излога. Заиста нема потврде да смо дошли до празника који ће обележити улазак у следећу годину. Што је најгоре, а на шта ми не можемо утицати – нема снега. Време је ових дана свакакво, али зимско није никако. Настави са читањем „У СУСРЕТ СЛАВИ“

ДЕЦА СУ УКРАС НАШЕГ ГРАДА

DecaСвако од нас је имао много прилика  у животу да посматра дете док се игра. Посматрамо нашу децу, децу из комшилука или  прођемо поред њих док су занесени својим враголијама. То је свакодневна слика у нашем граду. Често их чујемо док чекамо неког или нешто… Трчкарају, скакућу, мирно пролазе поред нас, некад вриште, некад се смеју.  Њихов глас, плач или смех допру до нас, али не верујем да се  у том тренутку ико од нас запита шта је то што је дете навело на такву реакцију. Углавном мислимо да је то начин на који деца изражавају своје расположење.

Дете је створено да би било срећно и да би уживало у најчаробнијем периоду живота, који је нажалост угрожен људском небригом. Цела планета, наша држава и наравно наш град притиснути су многобројним проблемима. Светска економска криза, разне болести, незапосленост, само су неки од проблема којима је већина свакодневно оптерећена, били они  лично угрожени или радили на решавању истог – терет је подједнак. Живећи у таквим приликама, неретко се удаљавамо од правих животних вредности, а и често заборављамо на тренутке који су били испуњени спокојством и небригом а  који су иза нас. Претпостављате да мислим на детињство. Дивно и безбрижно време, дефинитивно непоновљиво! Слике из  детињства свакоме од нас остају дуго у свести и често их оживљавамо у причи или у сећању са другарима.  Настави са читањем „ДЕЦА СУ УКРАС НАШЕГ ГРАДА“