Kratka istorija burmi

burme

Kada pomislimo na burme pomislimo na venčanje. Burme su bile i biće simbol sklapanja braka izmedju dvoje ljudi, a sve to u cilju krunisanja ljubavi.

Simbolika burme

Burma je okruglog oblika i predstavlja beskonačnost, taj večiti krug ljubavi, a sama praznina u njemu jeste okvir kroz koji dvoje moraju proći gde će ih dočekati svi planirani i neplanirani događaji.  Za Egipćane je burma predstavljala zalog za trajnu ljubav i zajednički život.

Istorijat burme

Burma je najstarije obeležje braka. Potiče iz Afrike, tačnije Egipta. Još su je Egipćani nosili na domalom prstu leve ruke.  Zašto baš na tom prstu? Jer su verovali da vena sa tog mesta vodi pravo do srca. 

U to vreme ljudi su burmu kovali od gvožđa. Kasnije se burma kovala od raznih metala ali se takođe i pravila od trave, kože i kamena. Da bi se tek od 19. veka počela izrađivati od zlata.

A od 13. veka se običaj ustalio i kod Hrišćana. Kod Pravoslavaca se burma nosi na desnoj  ruci, ovaj običaj potiče od starih Rimljana kod kojih je nošenje na levoj ruci imalo negativnu konotaciju. Dok se kod nekih naroda, poput Brazilaca i Portugalaca, nosi na levoj.

Burme tokom doba renesanse

Šesnaesti i sedamnaesti vek krasile su burme koje su međusobno išle u paru, odnosno bile su međusobno povezane. Posle veridbe, buduća mlada i budući mladoženja su nosili na svojoj ruci svoj deo tog para međusobno povezanog prstenja.  Da bi na samom činu  venčanja mladoženja svoj prsten stavio na mladin prst, da bi ponovo  obnovio zajednicu burmi. U ovom dobu i nastaju najraskošnije  ukrašene, srebrne burme visokog kvaliteta.

U puritanskoj, kolonijalizovanoj Americi su mužvi svojim ženama darivali naprstak, zato što su  smatrali da prstenje nije toliko ozbiljno. Ali žene su ipak često skidale naprstak, kako bi nosile prsten. Kao pride  tradicionalnom običaju darivanja burmi, isključivo kod hinduista je prisutno venčano prstenje za stopala, a u Zapadnom Bengalu prisutan običaj darivanja gvozdenih narukvica, umesto standardizovanih burmi.

Burma modernog doba

Nekada su u mnogim kulturama burme nosile samo žene. Tako je to bilo i u Americi sve do početka Drugog svetskog rata, kada su i  muškarci počeli da ih nose. Onda kad su odlazili u rat i bili udaljeni od svojih kuća, ovaj nakit ih je upravo podsećao na njihove žene i odanost njima. Nakon ovoga burme postaju sve rasprostranjenije među  građanima. Danas imamo  prisutne razne forme burmi, kao i materijala od kojih se izrađuju. One  kao takve predstavljaju otmen način da parovi prikažu svoju ljubav u njihovom stilu.

Ono što se menjalo kroz vreme kad su u pitanju burme jeste način nošenja, materijal od kojeg su bile napravljenje  i prst na kome su se nosile. Ali im je zajedničko to da su sve to vreme predstavljale vezanost za osobu sa kojom stupate u zajednički život.

Danas burmu možemo pronaći od belog, žutog ili roze zlata. A možemo i iskombinovati dve ili tri boje i sami napraviti svoj izbor u skladu sa unutrašnjim osećajem i na način kojim definišemo zajedničku ljubav.  Na unutrašnjoj strani burme često se graviraju imena, datum prvog susreta ili datum samog venčanja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *