Moždani udar – kako ga prepoznati?

mozdani udar

Moždani udar ili u narodu poznatiji kao šlog, predstavlja prestanak funckionisanja određenih grupa moždanih ćelija usled nedostatka kiseonika i hranljivih materija. Diretkna je posledica poremećaja krvotoka usled začepljenja krvnih sudova ili usled izliva krvi u moždano tkivo. Kako same moždane ćelije ne prave rezerve potrebnih hranljivih materija, usled pojave nedostatka tih materija, dolazi  do propadanja ćelija što se manifestuje ispadom funkcija za čije izvršenje su one zadužene. Na telu čoveka se moždani udar može prikazati kao oduzetost pojedinih delova tela, poremećaj govora, može se izraziti kroz smetnje u koordinaciji pokreta i hoda, pa čak i kroz razne psihičke ispade i poremećaje svesti, a u 33% slučajeva može dovesti do smrtnog ishoda.

Svetska statistika kaže da je moždani udar na trećem mestu po broju smrtnih slučajeva, oiza bolesti srca i svih oblika karcinoma, a posledice koje on izaziva kod preživelih spadaju u najtežu grupu invalidnosti.

Koji su to znaci moždanog udara?

Moždani udar može da se javi postepeno ili da nastane izuzetno brzo i naglo. U najvećem broju slučajeva, početak je postepen i traje od nekoliko sati do nekoliko dana i osoba uglavnom ne oseća nikakav bol. Međutim, bez obzira da li nastaje postepeno ili brzo, neophodna je hitna medicinska intervencija u cilju očuvanja svih moždanih funkcija i pojave bilo kakvih posledica.

U najvećem broju slučajeva ni osoba kojoj se javlja moždani udar, a ni njegova okolina ne mogu da prepoznaju simptome, koji mogu biti od usporenja motornih funkcija, preko trnjenja jedne polovine lica ili čak polovine celog tela, pa sve do gubitka mogućnosti hoda i stajanja i pojave stalnog nagona povraćanja i stalnog povraćanja. Nagla pojava glavobolje u potiljačnom predelu, a nakon toga pojava otežanog govora ili potpune gubitka sposobnosti govora mogu nastati postepeno ili naglo, a često se i spontatno povlače što odlaže obraćanje lekaru.

Dijagnoza i lečenje

Sama dijognaza se zasniva na uzimanje anamnestičkih podataka od pacijenta i neurološkom pregledu, a potom se pacijent dalje upućuje na CT mozga i snimanje pojedinih krvnih sudova kako bi se odagnale ili potvrdile sumnje.

Lečenje moždanog udara se sprovodi sa idejom da se poboljša metabolizam onih ćelija koje se nalaze u neporsednoj okolini žarišta ili su direktno pogođene ovim stanjem. Na taj način se sprečava širenje oštećenja moždanog tkiva, spašava život i smanjuje mogućnost pojave bilo kakvih invaliditeta. To se najbolje postiže upotrebom lekova koji poboljšavaju protok krvi, pojačavaju otpornost zidova krvnih sudova i pospešuju rad srca i drugih organa. Posebno se daje akcenat na lekove koji popravljaju metabolizam onih nervnih ćelija koji se nalaze u neposrednoj okolini pogođene regije. Međutim kako veliki broj preživelih od moždanog udara kao posledicu ima problema sa motorikom, obavezno je i lečenje kroz uz pomoć doktora specijaliste fizijatrije. Još neke terepije za oporavak nakon moždanog udara možete pogledati ovde. 

Kako sprečiti pojavu moždanog udara?

Moždani udar nije bolest koja nastaje sama od sebe. Ona se javlja kao posledica dugotrajnih procesa u organizmu, poput visokog pritiska, dijabetesa i svakodnevnog gomilanja lošeg holesterola u krvnim sudovima (zloupotreba alkoholnih pića, duvana, neadakvatan način ishrane, itd.). Samom ranom prevencijom (primarna prevencija), odnosno korekcijom načina života (pr. korekcija krvnog pritiska, da li dijetom ili lekovima), mi smanjujemo šansu za pojavu moždanog udara.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *