Jedna od aktivnosti koja se u čovekovom organizmu odvija tokom dvadeset četiri časa, dakle neprekidno i tokom čitavog života, jeste disanje, koje je mnogo više od pukog širenja i skupljanja pluća i mnogo značajnije za čitav organizam, za njegovo celokupno stanje i zdravlje, a ne samo za disajne puteve i za pluća. Bez udaha vazduha koji se nalazi oko nas, ne bismo mogli ni da živimo, odnosno mogli bismo, ali bi to trajalo najduže tri minuta.
Rađamo se s udahom i nestajemo s poslednjim izdahom, tako da se slobodno može reći da je duh ne samo sapatnik, nego i saputnik naše duše.
Strukturu čovekovog organizma čini kiseonik najvećim delom. Kiseonik je inače najrasprostranjeniji hranljivi sastojak, ali je uglavnom ili zapostavljen ili mu se ne posvećuje dovoljna važnost. Sam proces oksigenizacije u organizmu se odvija na sledeći način: pri udisanju nastaje razmena ugljendioksida i kiseonika, a kiseonik unet iz atmosfere dalje se apsorbuje u hemoglobin iz krvi, distribuira se do svih sedam triliona ćelija u našem telu i onda koristi za sledeći vitalni proces – oksidaciju.
Danas dišemo uglavnom površno, a o tome svedoči i činjenica da je dah većine ljudi isprekidan i neujednačen, do čega je došlo zbog tenzija formiranih u grudnom košu, a što se ispoljava kao grč kako u celokupnom držanju tela, tako i u ukočenosti vrata i ramena. Sem toga, taj grč odslikava i sama naša facijalna ekspresija.
Dubok udah i zevanje
To površno grudno disanje postalo je nažalost navika kod mnogih ljudi i ono odražava fizičke i mentalne probleme i tenzije, a one postepeno prelaze u prenaglašenu hroničnu stimulaciju simpatičkog nervnog sistema. Usled toga dolazi do ubrzanog rada srca, kao i do povećanog krvnog pritiska, uz digestivne i ekskretorne smetnje i hladnoću u šakama i stopalima. Ljudi koji površno dišu, zbog nedostatka kiseonika imaju potrebu da s vremena na vreme duboko udahnu, da zevaju i time nadoknađuju hroničnu „glad“ za vazduhom.
Činjenica je da upravo zbog nepravilnog, dakle lošeg disanja, trpe svi naši organi, počevši od srca i mozga, preko gornjih i donjih respiratorni putevi – koji su prva stanica na kojoj se udahnuti vazduh zadržava; do toga da naša krvna slika postaje sve lošija.
Posledica toga su opšta slabost organizma, hronični umor, depresija, bolovi u mišićima, vrtoglavica, razdražljivost, loše pamćenje, problemi sa cirkulacijom, loše varenja, stomačna kiselina, smanjena otpornost na hladnoću, grip, infekcije i bronhijalni problemi, tumori i bakterijske, virusne i parazitske infekcije. Oksidacija je inače proces koji naše telo koristi za oslobađanje od nagomilanih toksina i otrova, zaraznih mikroorganizama i njihovog toksičnog otpada pa je imajući ovo u vidu već dovoljno jasno zašto nam je kiseonik toliko bitan.
Energija srazmerna količini kiseonika
Stepen energije koju poseduje naš organizam upravo je srazmeran količini kiseonika kojim raspolaže. Utvrđeno je da je naše telo isprogramirano tako da operiše sa upola većom koncentracijom kiseonika od onog kojeg ima na raspolaganju.
Sledeći podaci na najupečatljiviji način potvrđuju važnost kiseonika za čovekov organizam, budući da su proteini, ugljeni hidrati, voda i energija najosnovnije komponente koje lčestvuju u stvaranju i održanju životnih procesa:
- azot, ugljenik, vodonik i kiseonik čine protein
- ugljenik, vodonik i kiseonik čine ugljene hidrate
- azot i kiseonik čine vodu
- kiseonik i ugljeni hidrati čine energiju
Zajedničko za sva četiri vitalna elementa za život je upravo – kiseonik.
Uništavanje šuma i plitko disanje, neaktivnost i stres kao „kradljivci“ kiseonika
Ko su „kradljivci” kiseonika? Plitko disanje, šećer koji uzima kiseonik iz ćelija, uništavanje šuma, manjak fizičke aktivnosti, stres… U velikom broju gradova nivo kiseonika je oko sedam do 10 odsto.
Nedostatak kiseonika u tekućoj vodi javlja se paralelno sa zagađenjem, kiseonik se smanjuje kroz kuvanje; pušenje i prežderavanje takođe mogu da izazovu nedostatak kiseonika – ne samo da ga je više potrebno za obavljanje procesa varenja, nego telo mora da se bori protiv toksina, i to zbog prisustva toksično metaboličkih otpadnih proizvoda.
Kiseonik u borbi protiv bolesti
Dakle, nedostatak kiseonika najveći je uzročnik bolesti, potvrđuju istraživanja. I veoma je važno znati: potrebno nam je dvostruko više kiseonika nego hrane.
Mnoge bolesti se mogu preduprediti pravilnim disanjem i omogućavanjem prirodnim putem dovoljno kiseonika našem organizmu.
No, postoje situacije, odnosno zdravstvena stanja, kod kojih su promena u načinu disanja i boravak u sredinama sa više prirodnog kiseonika nedovoljni. Na primer, kada su u pitanju plućni bolesnici, za čije lečenje se preporučuje oksigena terapija, odnosno uređaja kao što je koncentrator kiseonika, čija je uloga upravo ta da vazduh obogaćuje visokom koncentzracijom kiseonika.
CRAP je aparat koji se koristi za olakšavanje tegoba pri disanju u snu- on pravi pritisak u disajnim putevima i sprečava opuštanje mišića ždrela.
Pacijentima koji imaju poteškoće pri uklanjanju ispljuvka preporučuje se korišćenje medicinskog aspiratora.
Ovakvi aparati visokog kvaliteta od velike su pomoći prilikom lečenja plućnih bolesti:
električni koncentrator kiseonika Plusmed pM-KN01, prenosni apsorpcijski aparat, kao i CPAP uređaji za apneju.
Pomažu u tom smislu što doprinose:
- poboljšanju kvaliteta vazduha u prostoriji
- jačanju odbrambenog mehanizma pluća
- poboljšanju funkcija drugih organa (bubrega, smanjenja edema i dr.)
- uklanjanju ispljuvka zbog bolesti, kome i operacije
- spiraciji tečnosti (gnoj i krv tokom kliničke prakse)
Inače, samim snabdevanjem krvi sa više kiseonika automatski dobijamo, i to dramatično više energije, bićemo aktivniji za duži period vremena bez osećaja umora, povećaće se naša koncentracija i budnost, organizam će moći da skoncentriše veliku količinu kiseonika na metaboličke funkcije i pritom da ne oduzima rezerve kiseonika u borbi sa bolešću, moći će i da ubija zarazne bakterije, viruse, gljivice i parazite bez oštećenja korisnih mikroorganizama koji su telu potrebni, osetiće se blag pozitivan uticaj na nervni sistem…
Sve u svemu, doći će do jačanja imunog sistema našeg organizma. A to i jeste cilj svakog procesa čiji je zajednički imenitelj lečenje ili izlečenje našeg organizma.
Dodatna literatura:
