Otkaz ugovora o radu: upoznajte se sa svojim pravima

posao-izlazna-vrata

Mnogima je reč “otkaz” postala sinonim za stres. U vreme ekonomske krize, usled pandemije, brojna radna mesta su stavljena pod znak pitanja. Strah da naše radno mesto može biti sledeće, izaziva veliki stres.

Briga o sopstvenoj budućnosti postaje upitna, a situacija se dodatno komplikuje ako postoje osobe koje zavise od naših prihoda, poput dece, partnera ili ostarelih roditelja. Baš zbog toga je otkaz, pored gubitka drage osobe, razvoda, selidbe i hronične bolesti, svrstan u najstresnije životne situacije.

Jasno je da će otkaz probuditi brojne emocije, a može nam poljuljati i samopouzdanje. Uglavnom ćemo odreagovati besno ili ćemo pokunjeno pokupiti svoje stvari. Međutim, ako smo upoznati sa svojim pravima, naša reakcija neće biti zasnovana samo na bujici osećanja, nego na pravnim osnovama ili našim pravima koja su možda tim otkazom ugovora o radu ugrožena.

Najvažnija prava zaposlenih u slučaju otkaza ugovora o radu

Prvi korak je da upoznate svoja prava. Nakon toga, postaćete svesni svoje pozicije i moći ćete da primenite svoje znanje u stvarnim situacijama.

  1. Pravo da saznate svoje prava – Možda vam deluje da je u vašem odnosu poslodavac jači, ali ste pravo gledano vi potpuno jednaki.
  2. Pravo na zaštitu od otkaza – Poslodavac u određenim slučajevima, npr. za vreme trudnoće, nema pravo da vas otpusti.
  3. Pravo na opravdani otkaz – Razlog za otkaz mora biti objektivno opravdan, obrazložen i potkrepljen dokazima.
  4. Pravo na proceduru – Otkaz mora biti obrazložen.
  5. Pravo na sudsku i zaštitu inspekcije rada – Inspekcija rada može odreagovati u slučaju povrede prava i zaposlenog vratiti na radno mesto.
  6. Pravo na naknadu štete – Nezakonit otkaz sa sobom povlači naknadu štete, dok iznosi mogu da variraju.

Pravo da saznate svoja prava

Imate pravo da budete upućeni u svoja prava. To je stavka koja važi za sve aspekte vašeg života. Čime god da se bavite, šta god da radite, određena prava su vam zakonom zagarantovana. Izuzetak nije ni Zakon o radu.

Poslodavac je svestan svojih prava i uglavnom je upoznat i sa pravima zaposlenih. Tu svoju prednost će ponekad iskoristiti, ako je svestan da njegovi zaposleni nisu upoznati da pravima koja su im zagarantovana. Bivši zaposlenici uglavnom ne žele da pokreću sudske sporove protiv bivših poslodavaca, jer se uglavnom nalaze u lošijoj finansijskoj situaciji, ili sumnjaju u pozitivan ishod čitavog postupka. Međutim, budite sigurni da ni poslodavac ne želi da se “povlači po sudovima”, niti da učestvuje u dugačkim sporovima ili pregovorima. U očima zakona ste jednaki i vaša prava imaju jednaku težinu, a ako su narušena, stiuacija mora da se reši.

Pravo na zaštitu od otkaza

Postoje određeni slučajevi i periodi u životu, kada osoba, prema Zakonu o radu, ne može dobiti otkaz:

  1. Za vreme trudnoće
  2. Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta – Odsustvo sa rada radi nege deteta obično traje do 11. meseca života deteta i može ga koristiti i otac. Porodiljsko odsustvo može koristiti otac samo u specifičnim slučajevima.
  3. Za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta – Zaštita važi za roditelje, ali i za druga lica koja se staraju o detetu (usvojitelj, staratelj…). Ova zaštita najčešće važi do navršene 5. godine deteta i odnosi se na negu detata s visokim stepenom psihofizičke ometenosti.

Pravo na opravdani otkaz

Svaki otkaz mora imati opravdani razlog i za svaki otkaz mora postojati obrazloženje. Dakle, zakon se pobrinuo da se razlozi za prekidanje radnog odnosa ne mogu jednostavno izmišljati, nego moraju biti potkrpeljeni. Najčešći razlozi za dobijanje otkaza su:

  1. Istek ugovora kod rada na određeno vreme – Situacija je ovde sasvim jasna i poslodavac čak ne mora ni da vas naknadno obavesti o prestanku ugovora po isteku vremena na koji je zaključen. Ipak, ako je ugovor na određeno vreme zaključen na 6 meseci, poslodavac vam ne može dati otkaz nakon samo 3 meseca, uz obrazloženje da jednostavno više nema potrebe za vašim radom. Vreme navedeno u ugovoru se mora poštovati.
  2. Istek probnog rada – Probni rad se sme zaključiti samo kod prvog ugovora o radu i to na najviše 6 meseci. Ako ste zaposleni na određeno vreme na 6 meseci i imate 3 meseca probnog rada, po isteku tog ugovora ne može se definisati nov ugovor na još 6 meseci sa 3 meseca probnog rada.
  3. Nepoštovanje radne discipline – Ukoliko kasnite na posao, stalno se sukobljavate s kolegama i ne poštujete procedure rada, poslodavac to može iskoristiti kao razlog za uručivanje otkaza. U takvim situacijama, poslodavac ne mora dokazivati da ste krivi, ali otkaz mora biti opravdan. Primera radi, ako jednom u pola godine zakasnite na posao, to se ne može smatrati razlogom za prekid ugovora o radu. Međutim, učestala kašnjenja mogu biti razlog za otkaz.
  4. Povrede radnih obaveza – Nemarno obavljanje zadataka koji su vam povereni uzimaju se kao povreda radnih obaveza. Međutim, slično kao u prethodnom primeru, to što ste jednom nešto zaboravili da uradite, evidentirate ili očistite, ne može se voditi kao opravdan razlog za otkaz.

Pravo na proceduru

Zaposleni ima pravo na proceduru prilikom dobijanja otkaza. To znači da poslodavac ne može jednostavno da vam naredi da pokupite svoje stvari i odete istog trenutka. Zaposleni je, u očima zakona, u ovom smislu zaštićen. Poslodavac je dužan da:

  • Uruči upozorenje koje će sadržati obrazloženje i navode kako, kada i gde ste povredili radna prava ili disciplinu. Pri tome, zaposleni na raspolaganju ima 8 dana da iznese svoje argumente i dokaze.
  • Uruči obaveštenje u kojem će navesti koje vam sposobnosti nedostaju da adekvatno obavljate dati posao, koji očekivani rezultati nisu ostvareni, a dobićete i primereni rok (između 1 i 3 meseca) da se popravite, uz instrukcije kako da to postignete.
  • Uruči ponudu za zaključenje aneksa ugovora, uz rok od 8 dana da odgovorite. Ukoliko ne odgovorite ili odbijete ponudu, može uslediti otkaz. Ipak, svako odbijanje potpisivanja aneksa ugovora neće voditi automatskom otkazu ugovora o radu.
  • Uruči rešenje o otkazu najkasnije na dan isteka probnog rada zbog neuspešnog probnog rada.

Poslodavac nije dužan da uruči sva navedena dokumenta. Poslodavac je dužan i da vas obavesti o vašim pravima. Tako bi svako rešenje o otkazu moralo da sadrži napomenu da imate pravo da protiv njega podnesete tužbu sudu u roku od 60 dana. U suprotnom, otkaz je nezakonit.

Pravo na sudsku i zaštitu inspekcije rada

Zakon o radu navodi da zaposleni imaju rok od 60 dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu, da protiv tog rešenja poslodavca podnesu sudsku tužbu. U pitanju je prekluzivni rok i sve akcije nakon isteka ovog roka, smatraju se navažećim.

Ako su vaša prava povređena na očigledan način, imate mogućnost da u roku od 15 dana od podnošenja tužbe sudu, podnesete i zahtev inspekciji rada, da vas po hitnom postupku vrate na rad.

Najčešći slučajevi očigledne povrede prava:

  1. Poslodavac je dao otkaz kada nije smeo (trudnoća, porodiljsko…)
  2. Poslodavac dao momentalni otkaz, bez ikakvog obrazloženja ili rešenja.

Pravo na naknadu štete

Vaše osnovno pravo je da tražite vraćanje na rad, a pri tome imate i pravo da zahtevate isplatu izgubljenih zarada za svaki mesec od momenta nezakonitog otkaza do momenta povratka na posao.

Međutim, pored povratka na rad, od suda možete zahtevati posebnu naknadu štete, u visini najviše 18 zarada. Visinu naknade određuje sud, na osnovu određenih kriterijuma. Poslodavac može da dokaže da vaš povratak na rad nije moguć, usled opravdanih razloga. U takvim situacijama, čak i ako ste inicijalno tražili povratak na rad, sud vam može dosuditi naknadu od najviše 36 zarada.

Ukoliko sumnjate da su vaša radna prava ugrožena ili da vam je otkaz uručen na nezakonit način, najbolje je da se obratite advokatu. Advokat će vas uputiti u vaša prava, posavetovati kako da se ponašate u konkretnom slučaju i rešiti dilemu oko mogućeg pokretanja sudskog postupka.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *