Poziv za sve kreativne, energične i društveno odgovorne ljude

Internet portal Moje Vranje, poziva sve kreativne, energične i društveno odgovorne mlade ljude da hrabro i otvoreno izraze svoj stav o tome šta vole u svom gradu i ima li nečega što im u njemu smeta, kojim njegovim pričama se ponose, a šta bi voleli da bude drugačije, na šta bi skrenuli pažnju onima koji prvi put dolaze u Vranje, da li bi i kako neke postojeće navike menjali…i još mnogo tema o kojima treba misliti i pisati, ne bi li od Vranja stvorili mesto u kome treba ostati i u koje se, ako jednom odeš, uvek vredi vratiti.

Da li nam je povećanje nataliteta u „godini beba“ u interesu???

Volim da mi kafom, crnom i jakom, otpočne svaki radni dan. Ispijanje kafe, uz istovremeno praćenje vesti na društvenim mrežama, predstavlja moj ritual i samo mojih dvadeset minuta mira, mali trik iz studentskih dana, pre dnevnih obaveza i stresa koji ih neminovno prati. Ovog januarskog jutra, taj mali trik nije bio dovoljan da ublaži ljutnju koju je izazvao jedan, po naslovu pozitivan tekst iz jučerašnjeg broja „Večernjih novosti“ – „Bebe stižu i iz budžeta“.

Naime, suprug i ja već nekoliko godina pokušavamo da dobijemo bebu. Posle mnogo dogodovština i svakojakih nevolja, na kojima bi nam pozavideli i scenaristi melodrama (sa Ričard Girom u glavnoj ulozi), rečeno nam je da je jedini način da se ostvarimo u ulozi roditelja postupak vantelesne oplodnje.

Nakon prvobitnog šoka, zbili smo redove i krenuli u tu avanturu. Ispostavilo se da će biti najteže iskustvo sa kojim smo se suočili: meseci čekanja, hormonske terapije, veštačke stimulacije, fizičko, psihičko, emotivno i finansijsko iscrpljivanje…i četiri neuspeha, rezultati su naše dosadašnje bitke. I onda se desila 2012. godina koju, predsednik države i ostala bratija na vlasti, na sva zvona oglase i proglase za „godinu beba“. Lokalne samouprave, jedna za drugom osnivaju fondove i, pored dva pokušaja veštačke oplodnje koje finansira država, parovima sa problemom, delimično ili u potpunosti finansiraju i treći pokušaj. Među gradovima/opštinama koje su se priključili inicijativi su Niš, Čačak, Leskovac, Paraćin, Šabac…i Vranje. Настави са читањем „Da li nam je povećanje nataliteta u „godini beba“ u interesu???“

ВРАЊЕ ИЗ МОГ УГЛА – I део

Врање је навећи и најпознатији град на крајњем југу Србије. Са традицијом дугом девет векова један је од најстаријих градова у земљи што га уједно чини препознатиљивим градом особене културе и традиције.

Још у IV пре нове ере Трачани и Илири су  на овим подручјима имали своје сталне насеобине. У неким изворима се тврди да претечу данашњег града Врања чини сеоско насеље из тог периода. Касније са доласком Римљна, крајем III века ово подручје припада провинцији Дарданији у чијем је саставу била до велике сеобе народа када први пут у њега пристижу Јужни словени.

Први помен о граду налазимо у делу Ане Комнине “Алексијада” из 1093. године, што се уједно и сматра почетком деветовековне историје града. У том делу, Ана Комнина, византијска принцеза, први пут помиње Врање пишући о владавини свога оца Алексеја Комнина и описујући битку код Звечана, на тадашњој граници Србије и Византије у којој је рашки жупан Вукан победио војску Јована Комнина и освојио ово место од Византинаца. Врање је тада припојено српској средњевековној држави.

Град припада планинско-котлинској области југоисточне Србије. Саставни је и најважнији део јужног Поморавља. Налази се на левој обали Јужне Мораве која протиче на три километра од града. Изграђен је на планинским косама северозападног дела врањске котлине које се спуштају са севера према југу. Над градом доминирају планине Плачковица и Крстиловица, а у њиховом подножју Борино брдо и Пржар. Због овакве конфигурације терена приметна је велика висинска разлика имеђу појединих делова града. Настави са читањем „ВРАЊЕ ИЗ МОГ УГЛА – I део“

КАФА У ДВАНАЕСТ

Kafa Прославили смо много празника за свега петнаестак дана. Онако као што доликује, испратили смо Стару годину и дочекали Нову. Уз иће и пиће, музику и весеље, додуше без снега славили смо ту ноћ. Славље се као по старом добром обичају продужило, па смо да нам не би кренуло по злу, спојили Божић, па и Православну Нову годину. Сва та лепота слављења у једном тренутку досади. Истина и уме да буде напорно кад данима идеш из лумпераја у лумперај, у једном тренутку постанеш имун на весеље…

Година у коју смо већ зашли разликоваће се од претходне по много чему. Сви се надамо некој бољој ситуацији, колективном добру, али шта нас очекује, остаје да видимо. Ако нипочему другом, година пред нама биће бар дужа за један дан. Настави са читањем „КАФА У ДВАНАЕСТ“

Čija je „kultura“?

Do nedavno nisam pretpostavila mogućnost da pravo na „kulturu“ jednog grada pripada isključivo pojedincu.
Muzej-u-VranjuU davnijoj srpskoj istoriji bilo je uspešnih pojedinaca koji su, kao simbol svoje ekonomske moći i društvene odgovornosti, stečano bogatstvo ostavljali na polzu srpskog roda i potomstva. Oni koji su dobro poznavali ćud naslednika, za života su sačinjavali fondove čija su sredstva služila da bi se njihova zaostavština valjano čuvala. Drugi su verovali da takav poklon obavezuje na odgovornost sve one kojima je namenjen.
Danas je na muzeološkoj struci, tj. zaposlenima ( odgovornim licima ) da čuvaju kulturno bogatstvo .Ukoliko ste „kulturni radnik“ po obrazovanju, ali i ubeđen ju, da ne govorimo o „zaposlenju“, nužno je da shvatite zadatak čuvanja kulturnog nasleđa. Neupitna obaveza odgovornih je permanentna briga o fizičkoj egzistenciji pokretnog ili nepokretnog kulturnog dobra, valjana prezentacija istog, obezbeđena dostupnost dobra svim građanima …(vi koji želite da se preciznije upoznate sa obavezama odgovornih, možete to učiniti pročitavši član 6 Opšti interes u kulturi u aktuelnom Zakonu o kulturi).
Kulturno nasleđe ( nepokretno, napr. u vidu spomenika kulture, arheoloških nalazišta ili pokretno, napr. slike, skulpture, arhivska građa…) je svedočanstvo o kulturnoj istoriji jedne nacije, autentičnosti jednog njenog kraja ili entiteta. Dakle, veoma ozbiljna stvar, posebno što se tiče našeg nacionalnog identiteta. Настави са читањем „Čija je „kultura“?“

Ponovo radi bioskop!

MontevideoDragi sugradjani, imamo lepe vesti za vas!

 

Od petka 23.12.2011. godine u Domu vojske u Vranju ponovo radi bioskop!  Obzirom da grad nema zvaničan i bezbedan bioskop već 20 godina u renoviranoj zgradi Doma Vojske biće prekazivani filmovi kao i pre nekoliko godina.

Prvi film koji će biti prikazan je „Montevideo, Bog te video“ i to u petak, subotu i nedelju sa početkom u 19h. Organizator je za sve zainteresovane obezbedio slobodan ulaz.

Za više informacija obratite se Domu vojske u Vranju.

У СУСРЕТ СЛАВИ

Sveti NikolaПриближава се крај године.  Још мало па ћемо закорачати у ново лето, које ће сасвим извесно донети нова узбуђења, радости и изазове… Једина ствар која у овом тренутку даје потврду да смо испунили готово све дане у текућој години је датум који доказује да Нова Година тек што није.  А општа атмосфера у граду, сложићете се и није нека новогодишња. По обичају улична декорација сигурно нас неће ни изненадити, ни одушевити, све је већ виђено, само ће се променити последње цифре у светиљкама које обележавају годину која долази.

Неколико дана пре дочека, већ постојеће светиљке ће заблинкати. Продавци честитики су некако утихнули. Ранијих година је на шеталишту у ово време било бучније, живахније. Наши суграђани и даље се са муком пробијају кроз шпалир тезги од летви и најлона, а као да им је свеједно да ли су они ту или их нема. Чини ми се да су изостале и декорације излога. Заиста нема потврде да смо дошли до празника који ће обележити улазак у следећу годину. Што је најгоре, а на шта ми не можемо утицати – нема снега. Време је ових дана свакакво, али зимско није никако. Настави са читањем „У СУСРЕТ СЛАВИ“

ДЕЦА СУ УКРАС НАШЕГ ГРАДА

DecaСвако од нас је имао много прилика  у животу да посматра дете док се игра. Посматрамо нашу децу, децу из комшилука или  прођемо поред њих док су занесени својим враголијама. То је свакодневна слика у нашем граду. Често их чујемо док чекамо неког или нешто… Трчкарају, скакућу, мирно пролазе поред нас, некад вриште, некад се смеју.  Њихов глас, плач или смех допру до нас, али не верујем да се  у том тренутку ико од нас запита шта је то што је дете навело на такву реакцију. Углавном мислимо да је то начин на који деца изражавају своје расположење.

Дете је створено да би било срећно и да би уживало у најчаробнијем периоду живота, који је нажалост угрожен људском небригом. Цела планета, наша држава и наравно наш град притиснути су многобројним проблемима. Светска економска криза, разне болести, незапосленост, само су неки од проблема којима је већина свакодневно оптерећена, били они  лично угрожени или радили на решавању истог – терет је подједнак. Живећи у таквим приликама, неретко се удаљавамо од правих животних вредности, а и често заборављамо на тренутке који су били испуњени спокојством и небригом а  који су иза нас. Претпостављате да мислим на детињство. Дивно и безбрижно време, дефинитивно непоновљиво! Слике из  детињства свакоме од нас остају дуго у свести и често их оживљавамо у причи или у сећању са другарима.  Настави са читањем „ДЕЦА СУ УКРАС НАШЕГ ГРАДА“

ПРИЧАЈ ВРАЊАНСКИ ДА ТЕ ЦЕЛИ СВЕТ РАЗУМЕ

VranjanskiJezikВрање је град о коме се на далеко зна. Много је разлога за то. Први и не једини разлог свакако су историја и традиција које овај град чине јединственим и несвакидашњим. Некада мала варош на југу Србије -данас град са утврђеним статутом и свим градским функцијама. Препознатљив је по аутентичном изгледу са сокацима и густо збијеним кућама у самом центру над којима штрче  модерне и савремене зграде. Делови града подлегли су специфичном јужњачком менталитету, па као што су људи препознатљиви по својим надимцима, делови града носе специфична имена сачувана из прошлости (Тулбе, Оџинка, Собина, Сараина) па и нови делови града добијају специфична имена (Огледна станица, Палестина…). Потпуна слика о нашем  граду стиче се кроз сагледавање традиције града, кроз призму прошлог времена које је овде оставило дубоке и несвакидашње трагове. Настави са читањем „ПРИЧАЈ ВРАЊАНСКИ ДА ТЕ ЦЕЛИ СВЕТ РАЗУМЕ“

Klub Malog Fudbala

Klub Fudbala VranjeKao što svi Vranjanci već znaju, jedina svetla tačka vranjskog sporta je Klub malog fudbala Vranje, tako da sam odlučio da prvi tekst o sportu u Vranju bude upravo o ovom klubu.

Veliki sam navijač kluba, pratim svaku njihovu utakmicu i iskreno sa nestrpljenjem čekam vikend kada igraju kod kuće odnosno u sportskoj hali Vranje.

Inače, klub je osnovan 2005 godine pod imenom KMF „RUSČE“ kada je krenuo sa takmičenjem u treći rang odnosno „Srpsku ligu“. Već sledeće sezone prelazi u viši rang, odnosno drugu ligu Srbije, gde ostaje dve sezone, a onda nakon baraža u sezoni 2008/2009 ulazi u elitnu Prvu FUTSAL ligu.

Klub funkcionise sa vrlo skromnim sredstvima i imaju redovne probleme oko finansiranja. Jedini prihod kluba je od ulaznica, a put na gostovanjima i troškove oko organizacije utakmica kod kuće finansira Grad Vranje. Настави са читањем „Klub Malog Fudbala“