Панантропизам Светог Владике Николаја

Nikolaj Velimirović
Nikolaj Velimirović

У овом запису усредсредићемо се на одређене погледе Светог Владике Николаја које је он обликовао у својим записима о ономе што је он називао Свечовек.

Наравно, одмах као закључак нам се намеће шта је Свети Владика под тим појмом подразумевао. Свечовек  је, наравно, Христос. Христос- Кириос- Господ, Богочовек. Све се то крије иза речи Свечовек. Али Владика није под тим подразумевао неку врсту панхуманизма или космополитизма. Он је изграђивао једну врсту панантрополгије, Човека сваког човека, Човека свих људи.

У свом есеју о Шекспиру Владика овако беседи: “Шекспир је панантропос- на руском: Всечеловек- и то епски. Достојевског бисмо можда могли назвати лирским панантропом.“ И још додаје: “У прослави тристагодишњице Великог Песника Велике Британије, словенски свет ће још једном осетити најдубљу захвалност и бескрајно дивљење према Шекспиру, епском панантропу, у чијем чаробном језику Словени налазе најјаснији израз и сопствене душе, да, своје панхуманистичке душе, за коју ни једно Божје створење на земљи није одвећ мало да би требало бити одбачено, а никаква људска слава толико велика да би се поредила са славом Божијом.“

Иако је овде реч о Шекспиру ми видимо куда путује то духовно узлетање Светог Владике. Куда? До “славе Божије“. То је циљ сваког пананторпизма. Не славољубље, већ славобожје. У тој мери сваки Великан јесте свечовек само до онде докле доприноси Слави Божијој.

У свом запису “Речи о Свечовеку“ Владика је још конкретнији по питању одређења Свечовека:

“Гле, близанци, моји, Свечовек је Распети Бог у свему. Све што постоји на земљи крстови су Распетога Бога.“

И многи теоретичари сматрају да је појам антропос адекватнији за опис човека, него појам хуманус, јер хуманус везују за реч хумус, што значи земљасти.

Антропос је онај који је окренут ка Веку. Опет словенски појам человечни некако је најиспуњенији. Чело- Вечни, Челник Вечности. Свечовек је Свечелник Вечности и Начелник Свевечности, Свевечни. А ко други je Свевечан осим свевечнога Бога?

Зато бисмо пре могли рећи да је Владика давао нацрт за панантропизам, а не панхуманизам или полихуманизам, мада и сам користи овај први појам, јер га се не плаши и он не представља никакву претњу. Тако да формула николајевског панантропизма гласи: “Свечовек је Распети Бог у свему.“

Текст приредио: Давор Мандић

Аутор: admin

Kulturni radnik. Na stalnom putu samoobrazovanja!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *