Povišen holesterol – mit ili istina?

Ako je sudeći prema informacijama koje svakodnevno dolaze do nas iz raznih pravaca, povišeni holesterol je jako loša stvar, da se zaključiti. Povišeni holesterol navodno loše utiče na krvne sudove (zapušava ih) što može dovesti do brojnih srčanih oboljenja, kao i do moždanog udara. Lako je onda zaključiti i to da je povišeni holesterol „smrtonosna bolest“ – ubraja se u najgore i najzloslutnije, a na „listi“ se čak nalazi ispred tumora dojke i pluća, svojevrsnih bolesti 21. veka.

Zdravom ishranom do dobrog zdravlja

Borba protiv lošeg i povišenog holesterola postala je presudna u životima ljudi, a kako se navodi, najlakši način da se nivo holesterola reguliše jeste zdrava i balansirana ishrana koja bi trebalo da uključuje dosta voća i povrća bogatog vitaminom C i drugim antioksidantima, dok se kao štetna hrana navode meso, jaja, mlečni proizvodi, kao i gotovo sve vrste masne, pržene hrane, slatkiša, alkoholnih i gaziranih pića, kao i pića iz tetarpaka. U korisne namirnice se ubrajaju jogurt, pasulj, soja, orašasti plodovi, ovas i maslinovo ulje, a njihovim uključivanjem u svakodnevnu ishranu se nivo holesterola značajno može smanjiti za svega nekoliko nedelja.

secer -u-krvi-

Sve ovo smo nekako usput usvojili, a o svom zdravlju, logično, do detalja brinemo i to naročito kada zađemo u pozne godine. Međutim, ponekad se o holesterolu ne govori na ovaj način, kao o nečemu što je štetno, već se cela halabuka smatra trikom nastalim zahvaljujući saradnji naučnika i farmaceuta, a na kraju i same prehrambene industrije. O čemu se zapravo radi? Da li je moguće da je priča o štetnosti holesterola samo mit kreiran u interesu ovih strana?

Misterija zvana holesterol

Svakako, tačno je da sam organizam proizvodi holesterol i zapravo, steroli učestvuju u izgradnji ćelija, stvaranju vitamina D, steroida i polnih hormona. U našim telima se holesterol uglavnom proizvodi u jetri, ali se može stvarati i u nadbubrežnim žlezdama i zidovima creva. Ono što je jako zanimljivo jeste to što se navodno naš mozak sastoji čak 80 procenata holesterola! Dalje, neki naučnici tvrde da je holesterol jako važan kada je reč o snabdevanju ćelija kiseonikom, a ukoliko je njegovo stvaranje onemogućeno, ćelije propadaju i odumiru. Isti naučnici pretpostavljaju da na taj način nastaje i bolest multiple skleroza. Dakle, ako naše telo samo stvara holesterol (i to u velikoj količini – setite se mozga) i ako ovi molekuli imaju toliko važnih funkcija, kako je onda moguće da nam holesterol unet hranom šteti? Ima li tu zapravo logike?

Pa, teško je odrediti. Čini se da je pitanje štetnosti holesterola svojevrsna „hamletovska dilema“ jer, dok jedni insistriaju na tome da se loš holesterol unet hranom treba smanjiti što promenom ishrane što, sve češće, medikamentima, njihovi suparnici tvrde da je ovde samo reč o čuvenoj poslovnoj filozofiji – ako tržišta nema, ono se mora stvoriti.

Ono što bi možda i mogao da bude dokaz da je ova čudna tvrdnja o „prevari“ lekara, farmaceuta i prehrambene industrije tačna je taj da se, bez obzira na sve „mere“ opreza i savete za smanjenje ove čudnovate boljke, broj obolelih od srčanih i kardiovaskularnih bolesti nije smanjio. I još nešto – podaci svedoče da se ove bolesti javljaju čak i kod osoba koje imaju normalan nivo holesterola.

I na kraju – šta zaključiti?! Ove tvrdnje svakako izazivaju polemike i podeljena mišljenja, ali jedno je sigurno – zdrav život, bez dodavanja veštačkih medikamenata, nikome nije naškodio.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *