Releji i savremena automatizacija

releji

U savremenoj automatizaciji danas je nazaobilazna upotreba releja. A šta su ti releji? Mogli bismo ih definisati kao električne komponente koje se najčešće koriste u ovoj oblasti, Zato što imaju niz prednost često se primenjuju, a posebno se ističe njgovo prilagođavanje u radu na temperature koje idu od -40 stepeni Celzijusovih, pa do +80 stepeni. S obzirom na to da se lako održavaju, ne iznenađuje što danas postoji veliki broj kompanija koje ih proizvode, a razlikuje se nekoliko vrsta releja. Naime, postoje vremenski releji, industrijski, step releji, releji snage, telegrafski, telefonski releji, itd. Među najznačajnijim proizvođačima izdvajaju se kompanije Finder, Iskra, Omroni, Ningbo, Teledyne i mnogi drugi.

Ali kako zapravo releji rade?

Princip funkcionisanja releja

Naprava koja služi da se uspostavi ili prekine strujno kolo pomoću elektromagneta koji zatvara i otvara strujne kontakte jesu releji. Uglavnom se electromagnet sastoji od velikog broja namotaja bakrene žice na železnom jezgru. Ako struja teče kroz primarno strujno kolo odnosno kroz žicu, magnetno polje se stvara oko elektromagneta, a elektrnomagnet privlači železnu kotvu. Na kotvi se nalaze električni kontakti, a oni služe da zatvraju ili otvaraju sekundarno strujno kolo, tačnije strujni krug.

Ako se kroz elekttromagnet prekine struja, onda on više železnu kotvu ne privlači, pa se ona vraća u prvobitni položaj i to najčešće uz pomoć opruge. Na taj način se uspostavlja ili prekida strujno kolo zahvaljujući strujnim kontaktima, a na to posebno utiče tip kontakata.

Od čega se sastoje releji?

Pošto je jasno da releji služe da se strujno kolo uspostavi ili prekine, evo od čega se sastoje ove električne komponente. Svaki relej ima ram, kotvu i oprugu. Pomoću rama relej na sebi drži elektromagnet, a kada se elektromagnet napaja on železnu kotvu privlači. Zahvaljujući ovoj kotvi uspostavlja se set električnih kontakata, a ona se uz pomoć opruge vraća u prvobitni položaj kada struja više ne ide kroz elektromagnet.

A kada je reč o struji kontakata treba napomenuto da kod jednosmernih struja u situacijama razdvajanja kontakata može da dođe do većeg varničenja nego što je to slučaj sa naizmeničnom strujom. Na 50 ili 60 Hz kod naiumeničmih struja stvara se minimum struje koji je 100 ili 120 puta u sekundi i tvof toga je varničenje manje i ređe, a duži vek trajanja imaju kontakti. Radi bolje provodljivosti kontakti su mentalni i uglavnom su presvučeni slojem srebra ili platine.

Releji imaju radne napone od 5, 12 ili 24 V. kontakti su najčešće radnog napona koji je 12 i 24 V kod jednosmernog napajanja, dok naizmenični napon iznosi 120 i 240 V.

Prednosti i mane releja

Već smo na početku napomenuli prednosti koje releji imaju. Međutim, ove lektrične komponente imaju i određene mane, a evo o kojim prednostima i manama je reč. Kada je reč o prednostima, releji se lako prilagođavaju različitim naponima, oni imaju temperaturnu nezavisnost i mogu da rade na temperaturama koje su izuzetno niskih ili visokih vrednosti. Imaju visok otpor izmešu isključenih kontakata, a moguće je uključiti ili isključiti veći broj nezavisnih električnih kola. Između glavnog i upravljačkog radnog kola moguće je galvansko razdvajanje.

Mane releja ogledaju se u tome što se prilikom reagovanja javljaju šumovi i što zauzimaju dosta prostora. Brzina reagovanja im je ograničena, a na uticaj prljavštine su veoma osetljivi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *