РОМИ

Човек је саткан првенствено да би био хуманиста и социјално биће.

Да ли сте се икада запитали колико познајете људе око себе, своје суграђане? Углавном смо оптерећени секундарним стварима, које јесу битне, али не неопходне да би нам живот учиниле пријатнијим. Усредсређени на ,,своја посла” тотално смо превидели чињеницу да у нашем граду, раме уз раме, живе наши суграђани и сапатници у свакој историјској причи – Роми.

Не можемо рећи да су у потпуности маргинализовани и занемарени, али пажња која им се посвећује и усмерава увек је на стакленим ногама и питање је политичке фракције углавном. Роми су незаобилазан друштвени и културолошки фактор не само нашег града, већ и околине. Рома у Врању има у свим деловима града. Подвојеност у махале био је начин живота својствен Ромима у прошлости, али су се временом измешали са локалним становништвом, па их срећемо свуда. Некадашње искључиво ромске махале биле су: Горња Чаршија, Сараина, Панађуриште… За не тако давну прошлост нашег града било је карактеристичо ромско насеље готово у центру града. Мале и трошне ромске кућице у насељу Текија, којих се сећа мали број људи, претворене су у локале и пословне просторе. Матично ромско насеље у Врању је Горња Чаршија. Од кад се зна за Врање, Горња Чаршија је била насељена Ромима, а за њих представља култулорошки и привредни центар. Као таква, била је стална инспирација уметника. Бора Станковић је провлачи  углавном кроз  сва своја  књижевна остварења, а као мотив нашла се је на платнима многих врањских сликара.

Роми су до данашњих дана сачували  сва своја етничка и фолклорна обележја, а притом су показали моћ прилагођавања са средином. Оно што највише чува њихов идентитет је ромски језик. Роми су весео народ, бучни и склони кавги и свађи, али су исто тако солидарни и штите се у невољи а радост заједно деле.  Велики су традиционалисти, поштују обичаје и култ породице. Веома  су скроман народ, веселог темперамента и разигране душе.

Традиција бављења музиком је врањским Ромима створила огромну репутацију светски познатих уметника, а  може се и декларисати као занатски производ и бренд по коме је наш град надалеко чувен.

Многи стереотипи  доводе до маргинализације Рома. Крајње је време да се неповерење изазвано стереотипима одбаци, и да сви заједно кренемо да градимо бољу будућност. Иако се из године у годину повећава  број школованих Рома и све се више  интегришу у друштвена дешавања, истина је ипак поражавајућа – Роми заостају за високим друштвеним и културним стандардом, а и њихово учешће у политичком животу је занемарљиво. Нажалост  и даље има оних који на Роме гледају подозриво, као на људе који искључиво живе од социјалне помоћи. Помоћ која им се пружа да ојачају своје капацитете је недовољна и површна.

        Јелена Маринковић

Аутор: admin

Kulturni radnik. Na stalnom putu samoobrazovanja!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *