Tok kolonoskopije i moguće komplikacije

Pre procesa kolonoskopije, pacijent se postavlja u ležeći položaj na bok, a zatim se stavlja na monitor za kontinuirano praćenje srčanog ritma i krvnog pritiska, kao i kiseonika u krvi. Lekovi se obično daju venskim putem, tako da pacijent postaje pospan i opušten , dok većina bol ne oseća. Ako je potrebno, pacijent može dobiti dodatne doze lekova. Kolonoskopija često stvara osećaj pritiska, grčeve i nadimanja u stomaku, međutim, uz pomoć lekova, ona se generalno dobro toleriše i retko uzrokuje teške bolove.

Kada se dostigne vrh debelog creva ili poslednji deo tankog creva, kolonoskop se polako povlači i pažljivo se ispituje unutrašnjost debelog creva. Kolonoskopija obično traje 15 do 60 minuta. Naša preporuka je da se izvede kolonoskopija u specijalnoj hiručkoj bolnici Dr Drašković jer je tim lekara koji izvode ovu intercvenciju visoko specijalizovan baš za kolonoskopiju.

Šta ako postoje abnormalnosti otkrivene tokom kolonoskopije?

Ukoliko lekar proceni da se vide pojedine abnormalnosti u debelom crevu može se pristupiti biopsiji, odnosno uzimanju uzorka ili u ovom slučaju dela tkiva debelog creva. Biopsija se šalje laboratoriji patologije na pregled pod mikroskopom od strane patologa. Ukoliko se sumnja na infekciju, biopsija se može dobiti za kultivaciju bakterija (a povremeno i virusa ili gljivica) ili ispitivanje pod mikroskopom za parazite.

Ako se kolonoskopija izvodi zbog krvarenja, može se identifikovati mesto krvarenja, kako bi se krvarenje kontrolisalo na više načina. Ukoliko postoje polipi, koji predstavljaju benigne rastove, koji mogu postati karcinom, oni se skoro uvek mogu ukloniti kroz proces kolonoskopije. Iako je velika većina polipa benigna i ne postaje kancerogena, potrebno je izvršiti proces uklanjanja kako bi se svaki rizik sveo na minimum. Nijedna od ovih dodatnih procedura obično ne stvara bol.

Kraj kolonokopskog pregleda

Kada se kolonskpski pregled završi, pacijenti će se držati u prostoru za posmatranje sat ili dva nakon kolonoskopije, sve dok se efekti lekova koji se daju na adekvatan način ne smanje. Ako pacijenti dobiju sedativ pre ili tokom kolonoskopije, upravljanje motornim vozilima je zabranjeno, bez obzira na subektivni osećaj pacijenta.

Takđe, pacijent mora obezbedti sebi osobu koja će ga odevesti do kuće. Refleksi i procena pacijenta mogu biti ošteceni i smanjeni do kraja dana, zbog cega je nebezbedno voziti, upravljati mašinama ili donositi važne odluke.
Pre odlaska pacijenta iz ordinacije gde je kolonoskopija vršena, daju se analize i rezultati. Međutim, ponekad, definitivna dijagnoza možda mora da čeka mikroskopsku analizu primeraka biopsije, što obično traje nekoliko dana.

Koje su moguće komplikacije ili alternative kolonoskopiji?

Komplikacije kolonoskopije su retke i obično su manje kada se izvode lekari koji su posebno obučeni za proces kolonoskopije.
Krvarenje se može pojaviti na mestu biopsije ili uklanjanju polipa, ali je to krvarenje obično manje.

Druge potencijalne komplikacije su reakcije na primenu sedativa, lokalizovana komplikacija iritacije na venu kod kojih su lekovi ubrizgani, komplikacije od postojeće bolesti srca ili pluća. Incidencija svih ovih komplikacija, zajedno, je manja od jednog procenta.

Dok su ove komplikacije retke, važno je da pacijenti prepoznaju rane znake komplikacije, tako da se mogu vratiti svojim lekarima ili hitnoj sobi. Lekara koji je izvodio kolonoskopiju treba kontaktirati ako pacijent primećuje ozbiljne bolove u stomaku, rektalno krvarenje više od pola čaše ili groznicu.

Kolonoskopija je najbolji metod za otkrivanje, dijagnozu i lečenje abnormalnosti unutar debelog creva kako su alternative kolonoskopiji prilično ograničene.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *