Umetnička dela inspirisana kafanom

Ernest HemingvejKnjiževna dela inspirisana kafanom

 1) Ernest Hemingvej: u romanu Sunce se ponovo rađa ima puno scena koje se dešavaju u pariskim lokalima.

Kratka priča istog pisca Clean, Well-Lighted Place je možda najbolji prikaz egzistencijalizma kao filozofskog pokreta (čiji sledbenici veruju da život nema višu svrhu i da nema višeg bića koje bi nam pomoglo da osmislimo naš život). Ovo je priča o jednom starijem konobaru koji u restoranu posmatra starca za jednim stolom i saoseća sa njegovom samoćom. Starac sedi noćima na terasi tog kafea, nikad ne spava, voli noć i senke lišća na osvetljenoj terasi.

2) August Strindberg u delu Crvena Soba (The Red Room) koristi sastanak u kafeima za satiru švedskog društva 1879. godine.

3) Štefan Cvajg je napisao odličnu biografiju Balzak u kom spominje kafane u koje je Balzak odlazio i njegove zavisnosti od kafana i ispijanja kafe.

4) Karlo Goldoni – komedija Bottega di caffè („Kafeterija“). Radnja komedije se dešava oko 1750. godine jednog blagog zimskog jutra u Veneciji, za vreme karnevala, a završava u sumrak. Kafanske svađe, preljuba i opšte zamešateljstvo su fabula ovog italijanskog komediografa (čiju smo komediju Krčmarica Mirandolina gledali i u našim pozorištima).

5) Slavenka Drakulić: Cafe Europa: Život posle komunizma, politički i socijalni memoari o životu u Centralnoj Evropi.

 Muzička dela inspirisana kafanom

1) Đakomo Pučini je napisao operu La Bohème zasnovanoj na noveli Henri Murgera Scene iz života boema (Scènes de la Vie de Bohème) čija se zbivanja vezuju za pariski kafe Momus

2) Johan Sebastijan Bah je 1732. napisao komičnu operu The Coffee Cantata, jednočinku komponovanu u Lajpcigu.

3) Igor Stravinski je komponovao operu The Rake’s Progress 1951. inspirisanu slikama istog naziva Vilijama Hogarta, o nesrećnoj ljubavi i propasti muške persone zarad kafanskih poroka sa poznatom porukom:

„Mozak besposlenog čoveka je omiljeno prebivalište đavolovo“.

Slikari inspirisani kafeima  

1) Edgar Dega je naslikao Café-concert i l’Absinthe 1876, obe sa temom pariskih kafea. Obe slike su danas u muzeju Museé d’Orsay.

Café de Orient
Café de Orient

2) Salvador Dali je naslikao tušom portret Federika Garsije Lorke u Café de Oriente u Madridu 1924.

3) Čarls Giner (Charles Ginner) je slikao nekoliko puta kafane i salone, možda najpoznatija od njih je slika Café Royal, 1911.

3)  Eduar Mane (Edouard Manet) slavi društveni život kafića i restorana na brojnim slikama, spomenimo Interior of a Café 1880. i Café-concert 1879.

4) Adolph Menzel je naslikao seriju slika o gradu Drezdenu 1869. Najpoznatije sa temom kafane su Weekday in Paris i At the beer garden. Slikao je unutrašnjost kafana sa bezbroj ljudi na njima, sa ciljem da predstavi kafane kao oaze mira u haotičnim društvima.

Night Café 1888

5) Vinsent van Gog je slikom Night Café 1888. hteo da predstavi kafanu kao mesto gde se može „propasti, poludeti ili počiniti kakav zločin“.

5) Avgust Renoar je 1877. naslikao In the Café.

6) Henri Tuluz Lotrek ima nekoliko serija slika gde su na platnima kafanski likovi: igračice, gospoda, barmeni. Neka od tih slika nose naziv Ball, Star, Drinker

Lonely woman in Café
Lonely woman in Café

7) Pikaso ima deset verzija njegove Usamljene žene u kafani (Lonely woman in Café) koje je slikao od 1898 do 1901. godine.

8) Moris Vlamenk je kao pristalica slikarskog pravca fovizam, poput svog prijatelja Anri Matisa, slikao šljaštećim, drečavim bojama, direktno iz tube. Slika Restaurant at Bougival (Restoran u Buživalu) iz 1905. izložena je prvi put u Pariskom jesenjem salonu.

Što bi rekao čuveni „Filozof“ iz domaćeg filma „Lajanje na zvezde„,

Je l Vi vidite sa kojim se predzanjem odlazi u kafanu www.beogradnocu.com/kafane-u-beogradu/?

Аутор: admin

Kulturni radnik. Na stalnom putu samoobrazovanja!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *