Upoznajte običaje da biste ih (još više) voleli: Zašto kitimo jelku za Novu godinu

christmas-tree-1081981_640

Postoje mnogi običaji koji se primenjuju za Novu godinu i razlikuju se od zemlje do zemlje, ali kićenje jelke je neizostavna tradicija, i zajednička je za najveći broj zemalja. Zašto kitimo jelku i šta ona predstavlja?


Simbolika u kićenju jelke za Novu godinu

Ima nekoliko objašnjenja porekla kićenja jelki koje potiču od davnina. Smatra se da ovaj običaj ima korene u paganskim običajima u Rimu kada se verovalo da u jelama žive duhovi, te su Rimljani odlazili u šume da ih darivaju i umilostive. Posle su sekli mlade jele i unosili ih u kuće i tako je jelka postala simbol slavlja i ono što odlikuje doček Nove godine.

Po jednoj legendi se smatra da je zimzeleno drveće raslo ispred pećine u kojoj je rođen Isus Hrist. Kad se on rodio, zatresli su se kedrovo drvo, bor i jela kako bi pozdravili novorođenče. Bor mu je poklonio šišarku, kedrovo drvo mirišljave bodlje, dok jela nije nije imala plod i zato je zaplakala. Anđeo s neba joj je podario zvezdu koju je jela dala Isusu kao poklon. Iz tog razloga se danas često na vrh jelke postavlja upravo zvezda.

Što se tiče simbola koji predstavlja, smatra se da zimzeleno drveće simbolizuje život  i pruža nadu da će zima proći, a da će ponovo doći topli dani.

Istorijski gledano, prvi koji su okitili jelku su Nemci. U srednjem veku su jelke kitili crvenim jabukama i u zapadnim delovima ove zemlje su na jelku stavljali kolačiće i svećice. Ovaj ritual je onda počeo da se širi po ostalim zemljama Evrope.

Gradovi sa titulom prve okićene jelke ipak nisu u Nemačkoj već u Estoniji i Letoniji. Zapravo, estonski grad Talin i letonski grad Riga i danas se prepiru koji je grad prvi okitio jelku za božične i novogodišnje praznike.

Običaj kićenja jelke je u Ameriku došao negde u 17. veku dok je do Azije stigao nešto kasnije, u 19. veku.  Na prostorima bivše Jugoslavije su počele da se kite jelke 50-ih godina prošlog veka. Zato se godinama unazad Beograd za doček Nove godine ističe po veličanstvenoj jelci koja je okićena prekrasnim ukrasima.

Najlepše okićeni svetski gradovi za Novu godinu

Novogodišnji praznici su dani u godina kada smo svi nasmejani, veseli i ushićeni  dolaskom Nove godine i novih životnih planova i prilika. Tada oko nas sve svetluca i blješti, a gradske ulice se  presvuku u svečanu novogodišnju dekoraciju. Neke svetske metropole tokom novogodišnjih praznika budu okićene fascinatnim ukrasima i  postanu još lepše i privlačnije za turiste. Prosto je nemoguće porediti koja je jelka lepše okićena ili koja rasveta ostavlja bolji utisak jer svaki grad  je magičan na svoj način i ovo su samo neki od njih.

Crveni trg u Moskvi zablista najlepšim sjajem, a ulična dekoracija još više naglasi bajkovit izgled ruske prestonice. Na nekoliko mesta u gradu sa nalaze jelke, a najveća je smeštena na Crvenom trgu.

U Londonu na Trgu Trafalgar stoji najlepše okićena jelka koj ostavlja prolaznike bez daha. U Rio de Ženeiru se nalazi najveća plutajuća jelka na svetu.

Njujork je očaravajući tokom dočeka Nove godine. Na Rokafeler trgu gde je veliko klizalište nalazi se predivno ukrašena jelka.

Pariz kao stara dama zasija posebnim sjajem tokom proslave Nove godine. U poznatoj galeriji Lafajet nalazi se  raskošno okićena jelka.

Na trgu Venecija u Rimu dominira velika praznična jelka, a ulice su okićene predivnim prazničnim ukrasima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *