ДЕЦА СУ УКРАС НАШЕГ ГРАДА

Свако од нас је имао много прилика  у животу да посматра дете док се игра. Посматрамо нашу децу, децу из комшилука или  прођемо поред њих док су занесени својим враголијама. То је свакодневна слика у нашем граду. Често их чујемо док чекамо неког или нешто… Трчкарају, скакућу, мирно пролазе поред нас, некад вриште, некад се смеју.  Њихов глас, плач или смех допру до нас, али не верујем да се  у том тренутку ико од нас запита шта је то што је дете навело на такву реакцију. Углавном мислимо да је то начин на који деца изражавају своје расположење.

Дете је створено да би било срећно и да би уживало у најчаробнијем периоду живота, који је нажалост угрожен људском небригом. Цела планета, наша држава и наравно наш град притиснути су многобројним проблемима. Светска економска криза, разне болести, незапосленост, само су неки од проблема којима је већина свакодневно оптерећена, били они  лично угрожени или радили на решавању истог – терет је подједнак. Живећи у таквим приликама, неретко се удаљавамо од правих животних вредности, а и често заборављамо на тренутке који су били испуњени спокојством и небригом а  који су иза нас. Претпостављате да мислим на детињство. Дивно и безбрижно време, дефинитивно непоновљиво! Слике из  детињства свакоме од нас остају дуго у свести и често их оживљавамо у причи или у сећању са другарима. 

Има ли лепше слике од оне у којој срећна и весела дечица уживају играјући се? Дечија игра је уствари моделовање животних улога и одговорности, коју ће дете у току живота присвојити као личну.

Свесни смо значаја детињства за развој сваког човека. Срећно детињство може да допринесе стварању стабилне  и срећне младе  особе која ће постати  добар грађанин.  Ако желимо да имамо добру будућност, морамо почети на време.

Шта да урадимо да нашој деци, деци из окружења детињство учинимо бољим?

Нашој деци морамо дати добар пример, сами морамо постати добри узори ако то већ нисмо. Толеранција је нешто што се учи у најранијем периоду живота. Од кога деца да науче, ако ми сами не знамо шта је толеранција? У детињству се гради осећај за утицање на ток ствари у друштву. Ако смо глуви за све захтеве деце, ако њихове речи не утичу на нас, да ли ће речи те деце у будућности утицати на друштво. Наравно да неће! Охрабримо их. Тако ћемо их научити поуздању у себе за цели живот.

Најважније је да деца доживе нашу љубав. Дете које је задовољно, ушушкано, развија се у задовољног и здравог човека. Нама је потребно друштво саткано од таквих људи.

Наш град има ниску стопу  наталитета. Број деце у породицама из године у годину је све мањи, што је свакако поражавајуће. Хајде да бар ову децу коју имамо по вртићима, на улицама, по школама,  у праку, око фонтане, учинимо срећнима.

Деца су највеселија кад бораве у природи или ван куће. Не уништавајмо и не загађујмо њима најдраже окружење! Створимо им нешто пред чиме ће они рећи ВАУ, КАКО ЈЕ ДИВНО. Био то кутак у парку, или игралиште у неком насељу, то је намењено деци и  њихово је , а наше је да га чувамо.

Наш град је посебан на свој начин, леп и топао, а има и нешто што је непроценљиво – ДЕЦУ КОЈА СУ УКРАС НАШЕГ ГРАДА. Требамо бити поносни што их имамо!

Јелена Маринковић

Аутор: admin

Kulturni radnik. Na stalnom putu samoobrazovanja! Види све чланке од admin