Hijeroglifi su višeznačno i složeno slikovno pismo i jedna od najznačajnijih tekovina staroegipatske civilizacije. Kao pravo umetničko delo, pismo starih Egipćana dugo je bilo nerazrešena misterija za čovečanstvo. Kako je nastalo, ko ga je koristio, a ko preveo i približio čoveku modernog doba?
Sasvim je izvesno da hijeroglifi i piramide predstavljaju prve asocijacije na drevnu egipatsku civilizaciju i pravi su magnet za one koji priželjkuju put u Egipat. Međutim, šta je to što je u ovom pismu toliko posebno, što fascinira i nakon više od skoro četiri milenijuma?
Hijeroglifi – sveto rezbarenje
Hijeroglifi se prvi put pominju u spisima Diodora Sikula u prvom veku pre nove ere. Naziv potiče od grčke reči za sveto rezbarenje, te je već tu očigledno da su još stari Grci prepoznavali hijeroglifsko pismo kao deo egipatske kulture.
Naime, Grci su i pre Diodora znali za egipatsko pismo i nazivali ga svetim znakovima (grčki – hijero – sveti, i glifo – pisanje), ali su razlikovali ove znakove od onih koji su beleženi na papirusu ili drugim glatkim površinama. Sveti znaci ili ono što mi danas nazivamo staroegipatskim hijeroglifima, mogli su se naći samo na zidovima hrama i javnim spomenicima na kojim su likovi bili uklesani u kamen.
Pored ovog Grci su poznavali hijeratsko pismo, tj. egipatsko pismo pisano mastilom na papirusu, rezervisano uglavnom za religijske tekstove; a tu je bilo i demotsko pismo, odnosno sistem uprošćenih hijeroglifa korišćenih za obične dokumente.
Pismo kao dar bogova
Prema egipatskoj mitologiji hijeroglifi su bili dar boga Tota Egipćanima. Sa željom da Egipćani postani mudriji, Tot im je pokazao kako se piše. Međutim, Bog Ra je prigovorio, rekavši da će pisanje oslabiti pamćenje čovečanstva i da će se umesto da prošlost dožive iz pamćenja, oslanjati na dokumente. On je upozorio Tota da će pisanje učiniti ljude ležernijima, a ne mudrima. Tot je ipak smrtnicima dao veštinu pisanja, ali samo odabranoj grupi – piscima. Osim u mitologiji Egipćana, ovu legendu možete pronaći i kod starogrčkog filozofa Platona u delu “Fedar”.
Ovaj mit u velikoj meri objašnjava zbog čega su Egipćani hijeroglife nazivali medu netjer – reči bogova.
Hijeroglifsko pismo– misterija starog sveta
Sve dok u 19. veku francuski naučnik, filolog i egiptolog Žan Fransoa Šampolion nije dešifrovao sistem egipatskog pisma, hijeroglifi su bili misterija za ceo svet. Ovo sasvim sigurno nije bio lak zadatak, jer su hijeroglifi prevodioce zbunjivali vekovima. Šampolion je, međutim, otkrio da se višeznačnost ovog pisma krije u tome što predstavlja složen sistem i kombinaciju čak četiri stila šifrovanja.
Kao kombinaciju alfabetskog, silabičkog, ideografskog i determativnog pisma, hijeroglifsko pismo je bilo gotovo nemoguće rastumačiti. O čemu je zapravo reč? Dok u alfabetu jedan znak zvuk, u silabičkom pismu predstavlja slog, a u ideografskom čak i ceo pojam, očigledno je zbog čega naučnicima nije polazilo za rukom da prevedu nijedan egipatski spis tako da dešifruju pismo starih Egipćana.
Naravno, predvodilačkih pokušaja je bilo, o čemu svedoče starogrčki, rimski i renesansni zapisi. Međutim, većina tih spisa iznosila je tvrdnje da su hijeroglifi samo neverbalni simboli koji nose filozofsko značenje, te da ih zbog toga nije moguće dešifrovati onako kako je to Šampolion i tim lingvista na kraju i učinio.
Koji jezik je pisan hijeroglifima?
Dešifrovanje hijeroglifa u velikoj meri je pomoglo to što se tačnom ispostavila pretpostavka da su spisi na ovom pismu pisani na koptskom jeziku. Filolozima je bilo lakše da tumače znakove kada im je bio poznat jezički sistem, te su mogli da povezuju simbole za zvucima.
Reč je o jeziku iz porodice egipatskih jezika, za koji se sve do Šampolionovog otkrića verovalo da je beležen samo uz pomoć grčkog alfabeta. Ovo koptsko pismo je prvo alfabetsko pismo na kome se egipatski jezik beležio, a kako se otkrilo – hijeroglifi su bili drugi način.
Kamen iz Rozete – početak otkrića
Ključ za dešifrovanje hijeroglifa bila je kamena ploča iz Rozete, odnosno natpis na ovom kamenu koji je otkriven 1799. godine. U pitanju je bio zakon iz perioda vladavine dinastije Ptolemejida ispisan trima različitim pismima. Započinjao je staroegipatskim hijeroglifima, nastavljen pojednostavljenim hijeroglifima, koje danas nazivamo demotskim pismom, da bi na kraju bio završen starogrčkim jezikom.
Upravo ovaj dokument i njegova paralelna čitanja i tumačenja pomogla su da se po prvi put hijeroglifi identifikuju kao slikovno ali verbalno pismo koje je više od simbola.
U dešifrovanju zapisa otkriveno je da su egipatski pisari imena kraljevske loze zapisivali unutar posebnih znakova – kartuša. Kartuše su bile elipsasti okviri oko imena faraona, pa bi ona izgledala zaokruženo u tekstu. U grupi istraživača i naučnika koji su radili na tumačenju dokumenta, Šampolion je bio prvi koji je među hijeroglifima našao ime grčkog kralja Ptolomeja, te povezao tekst na grčkom jeziku sa onim delovima na staroegipatskom. Nakon toga, tumačenje je teklo mnogo brže. U decenijama koje su usledile upravo ovo otkriće je u velikoj meri olakšalo istraživanje linvistima i egiptolozima širom sveta.
Sistem sa više od 700 simbola
Današnji stručni poznavaoci egiptologije tvrde da je hijeroglifsko pismo sistem sa više od 700 znakova, ali ostavljaju prostora za raspravu i tumačenja upravo zbog njegove složenosti. Egipatska civilizacija je trajala i razvijala se toliko dugo da je prosto neverovatno da se i pismo nije menjalo sa njom. Smatra se da je većina principa ovog načina pisanja regulisana u periodu vladavine 3. dinastije, odnosno od oko 2650. godine do oko 2575. godine pre nove ere, te da je broj znakova koji se koristio ostao konstantan na oko 700.
Međutim, sa širenjem hrišćanstva u 2. i 3. veku nove ere došlo je do krajnje propasti drevne egipatske religije, a sa njom i hijeroglifa. Umesto njih koristio se prilagođeni oblik grčkog alfabeta. Smatra se da je poslednja poznata upotreba hijeroglifa bila na natpisu datiranom 394. godine.
Naučiti hijeroglife – moguće je!
Premda se ne koriste više od hiljadu i po godina, hijeroglifi i dalje fasciniraju mnoge naučnike i entuzijaste koji se ne bave naukom. Zbog svoje lepote i elegancije, ovo pismo privlači mnoge da se, makar kao laici, oprobaju u ulozi prevodioca i savladaju osnove pisanja. Zahvaljujući Internetu, ovaj neobičan hobi nikad nije bio bliži ljudima. Ukoliko u vašem gradu ili biblioteci već ne postoji “klub egiptologa”, istražite web i naići ćete na bezbroj korisnih kurseva i zanimljivih članaka. Većina njih je i besplatna, tako da vas od pisanja svetim znacima deli samo jedan klik!