Holesterol je mast koja se nalazi u našem organizmu, kreirajući membrane ćelija i određene hormone, najviše polne. Stvara se u jetri i nadbubrežnim žlezdama, i transportuje kroz krv do ostalih organa. U krvi se vezuje za protein i stavara lipoproteine visoke i niske gustine.
Lipoproteini niske gustine poznatiji kao LDL naziva se loš holesterol, dok su lipoproteini visoke gusitne poznatiji kao HDL poznati kao dobar holeterol. Holesterol se u najvećem procentu stvara u našem organizmu, dok se ostali deo unosi putem hrane.
LDL holesterol poznat kao loš služi za stvaranje dodatnih nezadravih masti i njihovom taloženju, dok suprotan efekat od toga ima HDL holesterol koji doprinosi smanjenju masti.
Vrednosti holesterola
Normalne vrednosti holesterola kreću se u određenim granicama, pa tako visina LDL holesterola ne treba da prelazi preko 100mg/dl. Ukoliko je njegova vrednost do 130 mg/dl takva vrednost se toleriše kao normalna, dok su vrednosti između 130mg/dl i 160mg/dl visoke, a sve preko toga veoma visoke vrednosti.
Kako da na efikasan i prirodan način snizite holesterol, možete da pročitate na sledećem linku.
Kada je u pitanju vrednost HDL holestrola, ukoliko je njegov nivo ispod 40mg/dl to se smatra niskim vrednostima, ukoliko je vrednost između 40 mg/dl i 60 mg/dl onda se za takve vrednosti kaže da su normalne, dok su vrednosti preko 60 mg/ dl visoke.
Ono što je loša činjenica u vezi sa povišenem nivoom holesterola jeste da on ne daje nikakve simptome poput glavobolje, mučnine, malaskaslosti, već prolazi neopaženo sve dok ne izazove veće oboljenje. Stoga ga je potrebno kontrolista putem vađenja krvi, jednom u 3-4 godine, ili češće ukoliko za to postoje razlozi kao što su nebalansirana ishrana, velika gojaznost, porodični faktori i starost.
Kako bi se njegove vrednosti umanjile, nije dovoljno samo izmeniti režim ishrane već u potpunosti promeniti životne navike. Pa tako, treba uvesti fizičku aktivnost u skladu sa vašim mogućnostima i starosnim godinama, zatim smanjenju loših navika kao što je konzumacija cigareta, kofeina i alkoholnih pića.
Ukoliko postoji potreba, vaš lekar će vam kao terapiju uvesti i određene lekove, koji će dodatno pomoći u snižavanju holesterola i prevenciji nastanka kardiovaskularnih bolesti. Najčešće se lekovi prepisuju pacijentima starijim od 45 godina, osobama koje pate od gojaznosti, hipertenzije ili dijabetesa.
Lekovi za hiperlipidemiju
Najčešće lekovi koji se prepisuju za snižavanje visokog nivoa holesterola jesu statitni koji se takođe koriste i za smanjenje trigilicerida, koji najčće idu udruženi sa nivom holesterola. Pod statine spadaju Simvastatin, Atorvastatin, Fluvastatin, Pravastatin,Rosuvastatin, Lovastatin . Najčešće se pripisuju statini Rosuvastatin i Atorvastatin koji su i najjači među ostalima. Na kraju krajeva, lekar će uzeti u obzir stanje pacijenta i njegovu adaptaciju na lek pa u skladu sa tim prepisati određenu terapiju.
Nuspojave ovakve terapije mogu da se ukažu kao bol i grčevi u mišićima, pa čak i dovesti do nastanka hepatitisa. U slučaju velikih sporednih efekata, prestaje se sa terapijom.
Moguće posledice visokog holesterola
Poznato je da visok loš holesterol može doprineti u nastanku kardiovaskularnih i drugih bolesti, ili izazvati moždani udar. Najčešće dolazi do nastanka aterskleroze, kada se na zidovima krvnih sudova taloži LDL holesterol i tako dovodi do njihovog začepljena. Tada postoji mogućnost stvaranja ugruška, koji može izazvati srčani ili moždani infarkt.
Pacijenti koji su zbog visokog nivo holesterola doživeli srčani ili moždani udar, moraju da smanje nivo holesterola putem dobre ishrane, povećane fizičke aktivnosti i smanjenjem stresogenih faktora. To isto važi i za one koji imaju trenutno visok nivo holesterola koji ukoliko se ne snizi može dovesto do navedenih zdravstvenih problema.