Вододелница епоха српске историје

Стара Павлица

Текст приредио: Давор Мандић

Покушаћемо, кроз овај кратки осврт, да укажемо на одређене епохалне разделине српске историје и одређене њене спецификуме кроз које је српски народ прошао.

Наиме, ми знамо за ону класичну поделу историјских епоха на Стари Век, Средњи Век, Нови Век и Савремено Доба. То се користи као доста добра историјска методологија која помаже да начинимо разлику у историјским раздобљима. Ако то изложимо, помало, језико- синтетички добићемо овакве облике: Старовековље, Средњевековље, Нововековље и, овај појам ће имати исти облик, Савремено Доба.

Али у историји Срба наћи ћемо одређене особености, посебности и епохалне самосвојности. После пропасти српске средњевековне државе, на историјску сцену ступа доба Турског Ропства, епоха турцизма. Настави са читањем „Вододелница епоха српске историје“

Bušno Vranje

Bušno Vranje
Bušno Vranje

U meni duže vreme tinja misao kako da iskažem svoj bes i zapanjenost stanjem infrastrukture u našem gradu. Narodski rečeno šokirana sam svakodnevno, iznova i iznova, brojem i veličinim kratera po ulicama koje savladavam donekle uspešno primenjujući razne tehnike. Krećući se kao pešak ne mogu da hodam spokojno, jer skoro svakog trenutka vreba realana opasnost – rupa ili rupetina u asfaltu. Ne može se proći od rupa. Trotoari su pretvoreni u parking zonu, znači za kreatanje ponovo ostaju bušne ulice.

Građani Vranja duže vreme izloženi su svojevrsnom i svakodnevnom teroru. Vranju je potrebna hitna intervencija kako bi se izvršila sanacija ulica koje si u katastrofalnom stanju. Oštećujemo itekako i svoje automobilie. To je još jedan teret za već ugrožen kućni budžet. Vranjske ulice i lokalni seoski putevi izgledaju gore nego grad nakon NATO bombardovanja.

U izuzetno skupu taksu za registraciju vozila uključeni su troškovi za održavanje svih vrsta puteva, pa se ja pitam, gde se troše naše pare, da li na krpljenje? Koje opravdanje imaju nadležni za ovakvo neodgovorno ponašanje? Javno pitam svu tu gospodu zar oni nisu ugroženi, zar njima ne smeta truckanje, slalom i veleslalom da bi se stiglo do vitalnih objekata u gradu? Настави са читањем „Bušno Vranje“

Ресторан ДВОР

Врање је град који аутентичном атмосфером у комбинацији са спрецифичним менталитетом представља јединствену средину, нама драгу, а посетиоцима крајње занимљиву и допадљиву. Историја и традиција нашег града су веома богате.
Као део културног наслеђа у аманет од својих предака, Врањанци су наследили способност уживања у музици и доброј храни. Севдах, мерак… само се у Врању зна шта то заиста значи. Гледано из угла данашњице тo је уживање у специфичним тренуцима са добрим друштвом, на месту које изазива буру емоција. Последњих неколико година Врањанци се стихијски враћају овој старој доброј  навици. У тренутку кад су животне вредности престале да губе смисао и да бивају обезвређене, једна ствар постала је омиљена занимација младих генерација. То су вечерњи изласци у кафане и ресторане. Настави са читањем „Ресторан ДВОР“

РОМИ

Човек је саткан првенствено да би био хуманиста и социјално биће.

Да ли сте се икада запитали колико познајете људе око себе, своје суграђане? Углавном смо оптерећени секундарним стварима, које јесу битне, али не неопходне да би нам живот учиниле пријатнијим. Усредсређени на ,,своја посла” тотално смо превидели чињеницу да у нашем граду, раме уз раме, живе наши суграђани и сапатници у свакој историјској причи – Роми. Настави са читањем „РОМИ“

СНЕЖНИ ПАКАО

Zimska idila
Zimska idila

Чак и много старији од мене не памте зиму овакву као што је ми сада имамо. Студен и мраз задржавао се ранијих година највише до недељу дана, али никада није Влада Републике Србије прогласила ванредну ситуацију због хладноће и снега који нас је тотално блокирао.

Небо се посвађало са Сунцем, има можда десетак дана, ветар немилосрдно струже кроз улице, а што се више иде ка вишим деловима града сусреће нас изенађујућа количина снега која мојим оком до сада није виђена у Врању. Наш град  је ових дана хладан, бео, статичан!

Зима је свима нама, све до сада, била велика радост. Једва би дочекали снег јер је умео да донесе много радости, без обзира на узраст.  Грудвање и санкање, скијање, одлазак у ски центар, где се на посебан начин ужива у снегу, лелујање пахуља уз испијање чаја, све су то дражи зиме.  А ова зима је изненадила баш! Одбројавамо сви дане до проласка овог леденог таласа, а сваки дан је као цело годишње доба, никако да прође. Настави са читањем „СНЕЖНИ ПАКАО“

Удружење за унапређење положаја младих – М.О.Д.У.С.

Tragovima prošlosti
Tragovima prošlosti

Удружење за унапређење положаја младих из Врања – М.О.Д.У.С. основано је са циљем да својим активностима и пројектима допринесе стварању могућности за подстицање учешћа младих људи у свим областима друштвеног живота. Удружење је конкурисало пројектом Трагови наше прошлости  из области културе и информисања,  за финансирање средствима буџета Града Врања. Због популарности филма,  мултимедије и визуелног стваралаштва, међу младима М.О.Д.У.С. се упараво определио за наведену област из разлога што су млади циљна група удружења.

Културно-историјско наслеђе нашег града је богато и разноврсно. Трагови прошлости видљиви су у нашем граду на многим зградама, кућама, по улицама. Задатак свих нас је да допринесемо очувању онога што  нам је остало у аманет од предака, па и да прославимо и промовишемо оно што нас разликује од других. Код младих људи неопходно је подизати свест о значају културно – историјске баштине за опстанак и развој модерног друштва. Акценат морамо ставити и на потенцијалне начине њеног очувања. Настави са читањем „Удружење за унапређење положаја младих – М.О.Д.У.С.“

Poziv za sve kreativne, energične i društveno odgovorne ljude

Internet portal Moje Vranje, poziva sve kreativne, energične i društveno odgovorne mlade ljude da hrabro i otvoreno izraze svoj stav o tome šta vole u svom gradu i ima li nečega što im u njemu smeta, kojim njegovim pričama se ponose, a šta bi voleli da bude drugačije, na šta bi skrenuli pažnju onima koji prvi put dolaze u Vranje, da li bi i kako neke postojeće navike menjali…i još mnogo tema o kojima treba misliti i pisati, ne bi li od Vranja stvorili mesto u kome treba ostati i u koje se, ako jednom odeš, uvek vredi vratiti.

Da li nam je povećanje nataliteta u „godini beba“ u interesu???

Volim da mi kafom, crnom i jakom, otpočne svaki radni dan. Ispijanje kafe, uz istovremeno praćenje vesti na društvenim mrežama, predstavlja moj ritual i samo mojih dvadeset minuta mira, mali trik iz studentskih dana, pre dnevnih obaveza i stresa koji ih neminovno prati. Ovog januarskog jutra, taj mali trik nije bio dovoljan da ublaži ljutnju koju je izazvao jedan, po naslovu pozitivan tekst iz jučerašnjeg broja „Večernjih novosti“ – „Bebe stižu i iz budžeta“.

Naime, suprug i ja već nekoliko godina pokušavamo da dobijemo bebu. Posle mnogo dogodovština i svakojakih nevolja, na kojima bi nam pozavideli i scenaristi melodrama (sa Ričard Girom u glavnoj ulozi), rečeno nam je da je jedini način da se ostvarimo u ulozi roditelja postupak vantelesne oplodnje.

Nakon prvobitnog šoka, zbili smo redove i krenuli u tu avanturu. Ispostavilo se da će biti najteže iskustvo sa kojim smo se suočili: meseci čekanja, hormonske terapije, veštačke stimulacije, fizičko, psihičko, emotivno i finansijsko iscrpljivanje…i četiri neuspeha, rezultati su naše dosadašnje bitke. I onda se desila 2012. godina koju, predsednik države i ostala bratija na vlasti, na sva zvona oglase i proglase za „godinu beba“. Lokalne samouprave, jedna za drugom osnivaju fondove i, pored dva pokušaja veštačke oplodnje koje finansira država, parovima sa problemom, delimično ili u potpunosti finansiraju i treći pokušaj. Među gradovima/opštinama koje su se priključili inicijativi su Niš, Čačak, Leskovac, Paraćin, Šabac…i Vranje. Настави са читањем „Da li nam je povećanje nataliteta u „godini beba“ u interesu???“

ВРАЊЕ ИЗ МОГ УГЛА – I део

Врање је навећи и најпознатији град на крајњем југу Србије. Са традицијом дугом девет векова један је од најстаријих градова у земљи што га уједно чини препознатиљивим градом особене културе и традиције.

Још у IV пре нове ере Трачани и Илири су  на овим подручјима имали своје сталне насеобине. У неким изворима се тврди да претечу данашњег града Врања чини сеоско насеље из тог периода. Касније са доласком Римљна, крајем III века ово подручје припада провинцији Дарданији у чијем је саставу била до велике сеобе народа када први пут у њега пристижу Јужни словени.

Први помен о граду налазимо у делу Ане Комнине “Алексијада” из 1093. године, што се уједно и сматра почетком деветовековне историје града. У том делу, Ана Комнина, византијска принцеза, први пут помиње Врање пишући о владавини свога оца Алексеја Комнина и описујући битку код Звечана, на тадашњој граници Србије и Византије у којој је рашки жупан Вукан победио војску Јована Комнина и освојио ово место од Византинаца. Врање је тада припојено српској средњевековној држави.

Град припада планинско-котлинској области југоисточне Србије. Саставни је и најважнији део јужног Поморавља. Налази се на левој обали Јужне Мораве која протиче на три километра од града. Изграђен је на планинским косама северозападног дела врањске котлине које се спуштају са севера према југу. Над градом доминирају планине Плачковица и Крстиловица, а у њиховом подножју Борино брдо и Пржар. Због овакве конфигурације терена приметна је велика висинска разлика имеђу појединих делова града. Настави са читањем „ВРАЊЕ ИЗ МОГ УГЛА – I део“

КАФА У ДВАНАЕСТ

Kafa Прославили смо много празника за свега петнаестак дана. Онако као што доликује, испратили смо Стару годину и дочекали Нову. Уз иће и пиће, музику и весеље, додуше без снега славили смо ту ноћ. Славље се као по старом добром обичају продужило, па смо да нам не би кренуло по злу, спојили Божић, па и Православну Нову годину. Сва та лепота слављења у једном тренутку досади. Истина и уме да буде напорно кад данима идеш из лумпераја у лумперај, у једном тренутку постанеш имун на весеље…

Година у коју смо већ зашли разликоваће се од претходне по много чему. Сви се надамо некој бољој ситуацији, колективном добру, али шта нас очекује, остаје да видимо. Ако нипочему другом, година пред нама биће бар дужа за један дан. Настави са читањем „КАФА У ДВАНАЕСТ“