Piše: Valentina Branković
Selidba nikome nije omiljena reč. Selidba je nekada neophodna, ponekad se selimo iz radoznalosti, često se selimo zbog dece, odlazimo na fakultet u drugi grad, menjamo posao. Selidba nas sačeka i na radnom mestu. Da, “poslovna selidba” čini mi se nije ništa manje komplikovana od selidbe porodice.
Govorim o određenoj selidbi – preseljenju biblioteke. Specijalizovanih firmi za selidbe u Beogradu ima puno, na primer pogledajte sajt, ali pre nego se pozovu i oni najiskusniji, treba biti svestan veličine poduhvata.
Neretko nije potrebno prebaciti bibliotečki fond čak u drugu zgradu, dovoljno je rekonstruisati postojeći prostor, promeniti stari pod, instalacije, police – pa i tada se čitav fond mora izmestiti, a to je priznaćete zahtevna procedura isto koliko i komplet selidba fonda. Utoliko je lakša što se kutije ne nose niz i uz stepenice već se odlažu na kratko u hodnik ili u čitaonicu (ako ona postoji u sastavu biblioteke).
Ima nas koji smo iskusili više puta selidbu stana, ali i selidbu biblioteke (jer nam je slučajno to radno mesto). Meni je u tim situacijama najvažnija stvar bila da se dobro naspavam, odmorim glavu i telo, spremim živce i napravim plan selidbe, zajedno sa kolegama, naravno. Elem, većina ljudi pomisli da je to tako lako – spakovati knjige u kutije i odneti ih u drugu prostoriju. Međutim, stvari stoje malo složenije. Evo kako.
Bibliotekarski sistem decimala – UDK
U našem malom tekstu uzećemo za mesto dešavanja opštinsku ili biblioteku nekog manjeg grada.
Uzmimo za primer fond bilo koje centralne opštinske biblioteke u Beogradu koja sadrži otprilike 50.000 knjiga. One su na policama raspoređene po UDK sistemu. Bibliotekari sveta se decenijama koriste ovim sistemom, a čitaoci se brzo naviknu na raspored. Šta je to UDK sistem, zašto je tako bitan u priči oko preseljenja biblioteke?
Evo malo bibliotekarske nauke: šta mislite, kako su knjige složene na policama biblioteke? Po prezimenu autora? Prema naslovu? Ne. Knjige su složene po UDK sistemu.
Šta je to UDK sistem?
Univerzalna decimalna klasifikacija je međunarodni klasifikacioni decimalni sistem koji omogućava doslednu i postepenu podelu svih naučnih i stručnih oblasti na odgovarajuće (pod)oblasti.
Njegovu koncepciju osmislili su krajem 19. veka belgijski bibliografi Pol Otle i Henri la Fontejn. Brojevima se definišu pojmovi sveukupnog znanja čovečanstva: nauka, kultura, umetnost, istorija, religija itd. Tablice su označene brojevima od 0 do 9 ( decimalni sistem koji se grana na manje decimale). Principom hijerarhije svaka se od 10 glavnih grupa brojeva deli na 10 podgrupa, koje se dalje dele na 10 manjih grupa itd., sve dok se ne dođe do najužih pojmova. Radi preglednosti, stavlja se tačka iza svakog trećeg broja. Pored svakog UDK broja treba da piše slovima njegova interpretacija, na primer:
- knjige o računarstvu, internetu biće na polici sa oznakom 004;
- enciklopedije, rečnici i razni priručnici su označene sa 030;
- filosofska dela (ovde spadaju i etika, metafizika, psihologija) imaju UDK oznaku 1;
- knjige o religijama sveta (Stari Zavet, Biblija, Kuran) imaju UDK oznaku 2;
- sociološka literatura je pod oznakom 3 (porodica, bračni partneri 316.6, knjige iz oblasti pravnih naka pod UDK brojem 34 );
- matematika i razne prirodne nauke (hemija, astronomija, zoologija) su pod brojem 5; tehnologija je raspoređena pod oznakom 6;
- umetnost (muzika, film, slikarstvo) pod decimalom 7;
- broj 8 UDK tablica sadrži onaj bogati fond ljudskog pisanog stvaralaštva (književnost, lingvistika, gramatika);
- istorija, geografija, heraldika, biografije i arheologija su pod brojem 9.
Tako je oznaka za srpsku književnost (roman) 821.163.41-31, za srpsku dramu 821.163.41-2; za pesme italijanskih književnika 821.131.1-1, španske drame 821.134.2-2 .
Tu su još i pomoćne oznake i znakovi za povezivanje, ali za našu priču o selidbi biblioteke ovo je dovoljno.
Odvojene police od ostatka fonda
Bibliotekarima je ostavljeno da sami odluče hoće li napraviti u biblioteci posebnu policu na kojoj će se nalaziti često pozajmljivani naslovi.
Naime, čitaoci vrlo često traže trilere, epske priče, porodične sage i ljubavne romane, pa je zaposlenima mnogo lakše da ostave stotinjak naslova blizu pulta gde bi čitaoci brzo pronašli neki naslov koji je hit sezone: uglavnom su to knjige koje su dobile NIN-ovu nagradu (Vladimir Pištalo, Dragan Velikić, Aleksandar Gatalica, Filip David, Svetislav Basara, Goran Petrović), dobitnici Bukerove nagrade (Džulijan Barns, Hilari Mantel, Margaret Atvud), najčešće Nobelovci (Kazuo Išiguro, Svetlana Aleksijevič, Patrik Modiano, Bob Dilan).
Nije šala, organizacija je pola posla
Dakle, pošto smo odredili šta se gde pakuje, najvažniji deo cele organizacije je: misliti na to kako će se fond raspakovati – kad dođe trenutak da se knjige poređaju na police treba znati gde je početak, a gde kraj lanca. E, ovde je potrebno uključiti kefalo i misliti na UDK grupe pa krenuti redom. Trebalo bi da je jedan od kolega zadužen za održavanje reda, da pazi u koju kutiju je spakovan koji deo fonda. Niko ne voli da se uplete i duplira posao, ponajmanje ne volimo da se izgubimo u gomili knjiga.
* Odredimo redosled pakovanja
* Označimo kutije brojevima
* Pošto smo preneli sve kutije, odredimo u novom prostoru gde će koja polica stajati i rasporedimo ih na način koji odgovara našim čitaocima. Iz desetogodišnjeg iskustva znam da se čitaoci jako teško navikavaju na promene, pa tako budu nezadovoljni i ljute se ako im se polica sa krimi i sci-fi romanima pomeri sa mesta na koje su naučili. Isto važi i za učenike osnovnih i srednjih škola i za predškolce. Nedeljama kasnije kolege i ja im objašnjavamo gde šta stoji.
* Knjige se na police slažu tako da čitaocima bude lako da priđu i pogledaju naslove. Odeljak za dečju biblioteku trebalo bi da je u visini dečjih očiju, odeljak za lektire jasno označen, a rečnici i enciklopedije na posebno mesto.
* Važno je da bibliotekari imaju pult, svoje mesto gde korisnici neće moći da zaviruju. Na korisničkom pultu zaposleni upisuju čitaoce, u njemu je i fioka sa novcem, pečat, računar sa podacima i datotekom registrovanih korisnika preko koje bibliotekar čitaoca elektronskim putem zadužuje i razdužuje.
Prostori za kulturna događanja
Prilikom renoviranja prostora ili preseljenja u novi treba obratiti pažnju i na kulturne aktivnosti u biblioteci. Naime, centralna biblioteka velikog grada (poput Beograda, Niša, Novog Sada) ili gradska biblioteka bilo kog grada u Srbiji trebalo bi da ima i izložbeni prostor gde bi bibliotekari mogli da naprave izložbe koje bi se ticale pojedinih važnih događaja iz istorije (ili sa lokaliteta njihovog grada), da podsete korisnike na važne osobe koje su rođene u tom mestu i slično.
Ako ne postoji čitaonica, trebalo bi napraviti odvojeni kutak gde bi korisnik mogao da sedne i prelista knjigu ili novine. Biblioteke Niša, Novog Sada, Kragujevca imaju odvojeni prostor za korisnike. Za svaku pohvalu je što postoji radni prostor u kom se održavaju radionice za decu tokom raspusta, književne večeri, predstavljanje novih knjiga, pesnički susreti mladih stvaralaca, dolazak u goste poznatih dečjih pisaca, likovne izložbe učenika, projekcije filmova.
Za sve ove aktivnosti trebalo bi napraviti mesta i odvojiti prostor. Preseljenje bibliotečkog fonda je misija koja zahteva dobru organizaciju, ljude i entuzijazam zaposlenih. Kreativnosti našim bibliotekarima nikad nije falilo, uvek je kritičan momenat bio i ostao – prostor. Za biblioteke u Srbiji je teško naći prostor u bilo kom gradu jer malo ko razume da su one svetionici vaspitanja i obrazovanja, skloništa od buke i zamkovi znanja i radosti za čitaoce, posebno za radoznalu decu, malu i veliku.
Što se mene tiče, Borhes je u pravu kad kaže: „Ja sam uvek zamišljao da Raj izgleda kao neka velika biblioteka…“
