Najnovije vesti iz sveta umetnosti ovog meseca nisu obeležili ni lepa otkrića radova starih majstora, niti monografije koje su nam u novom svetlu predstavile njihova dela, već malo ozbiljnije teme.
Iako umetnici svakodnevno stvaraju vrhunska dela, od kojih mnoga još uvek nisu otkrivena i proći će decenije dok šira publika počne da ih ceni, sada se suočavamo sa korišćenjem vrhunskih radova u svrhe dnevnopolitičkog aktivizma.
Napadi na umetnička dela širom sveta
Što se tiče sveta umetnosti, najnovije vesti iz te sfere su svakako napadi na umetnička dela u muzejima širom sveta. Na meti klimatskih aktivista, koji su uglavnom supama iz konzerve i uljem napadali vredna dela evropskih majstora, našli su se i „Devojka sa bisernom minđušom“ Jana Vermera, Van Gogovi „Suncokreti“, Pikasov „Masakr u Koreji“, Rafaelova „Sikstinska Madona“, i mnoga, mnoga druga.
Iza većine tih napada stoji organizacija „Zaustavite naftu“, „Just stop oil“, zbog koje su muzejski čuvari imali pune ruke posla prethodnih meseci.
Srećom, većina slika je dobro zaštićena staklom i pleksiglasom, pa su napadi obično završavali samo na čišćenju prosutih prehrambenih proizvoda, ali ovaj trend koji se zahuktava predstavlja velike probleme za uprave muzeja širom sveta, da ne govorimo o činjenici da su dela koja predstavljaju baštinu celog čovečanstva izuzetno ugrožena.
Nije samo muzejsko osoblje ljutito reagovalo, već i posetioci, koji su često ulazili u verbalne sukobe sa aktivistima. Svakako moramo voditi računa o klimi naše planete, pošto ćemo je ostaviti našim potomcima, ali šta je planeta bez jedne „Mona Lize“, „Davida“, „Zvezdane noći“?
Zastrašujuća dela pred očima gledalaca
U Istorijskom društvu Njujorka u toku je magična izložba posvećena mračnom periodu američke istorije. Naime, u oktobru, mesecu strave, horora i Noći veštica, počela je izložba dela posvećenih spaljivanju „veštica“ u Salemu.
Suđenje „vešticama“ je istorijski događaj, koji se desio krajem 17. veka, kada je više od 200 ljudi bilo optuženo za bavljenje vradžbinama, a 20 je izgubilo živote na najstrašniji mogući način.
– To je primer američke netolerancije i nepravde, užasno poglavlje u našoj istoriji – rekla je Ana Dancinger Halperin, pomoćnica direktora centra koji je organizovao izložbu, za Artnet njuz.
Izložba je pre svega zanimljiva zato što pred oči publike nisu iznete povelje i sudska dokumenta kojima su „veštice“ osuđivane na smrt, već zanimljivi primerci, poput ozloglašenje knjige „Malleus Maleficarum“ („Malj za veštice“), priručnik štampan u Nemačkoj u 15. veku, u kome je opisano kako identifikovati i ubiti veštice.
Iznete su i lične stvari stanovnika Salema, malog mesta u kom se odigrao ovaj užasan događaj, poput prozora sa kuće porodice Taun, iz koje su tri sestre bile među optuženim vešticama.
Fantastična i masivna slika Tomasa Satervajta Nobla, „Vič hil“ („Veštičje brdo“), je zatvorila izložbu. Umetničko delo naslikano je u 19. veku, a kao model za ženu koju će pogubiti Satervajt Noblu je poslužila žena čijeg su pretka obesili kao vešticu u Salemu.
Ako smo nešto mogli da naučimo iz ova dva primera, to je da „lov na veštice“ nikada nije dobar. Svaki aktivizam u jednom trenutku može da preraste u čisti fanatizam koji ruši sve pred sobom, bilo da su u pitanju žene u Americi u 17. veku, ili umetnička dela na koja neki usmeravaju svoj bes.