Gotovo da nema osobe koja u toku svog života nije doživela neku stresnu situaciju. Savremeno društvo i životni stil kreću se u pravcu konstantnog doživljavanja stresa. Velike i brze promene, nesigurnost radnog mesta, neizvesna budućnost, površni i krhki međuljudski odnosi samo su neki od negativnih aspekata savremenog života.
Ukoliko se dugo trpi i zadržava u sebi, a pritom ne leči, stres može da ostavi ozbiljne posledice. Zato, ne dozvolite da vas posledice stresa na kraju sačekaju.
Stres i stresor
Stres predstavlja doživljeno stanje i/ili osećanje uslovljeno nekim događajem ili društvenim odnosom koje za pojedinca ima svojstvo iznenađujućeg i pritiska na pojedinca. Iako stres može biti i pozitivan, češće se doživljava kao negativan i ima takvu konotaciju. Okolnosti i događaji koje pojedinac opaža i koji u njemu najčešće izazivaju negativna stanja i osećanja naziva se stresor.
Akutni i hronični stres
Akutni stres dovodi se u vezu sa nekom situacijom i on je kratkotrajan. Uglavnom se vezuje za neki događaj ili saznanje. Reč je o uzbuđenju, strahu, nervozi ili strepnji. U takvim stanjima i naš organizam reaguje pojačanim lučenjem adrenalina i kortizola, hormona nadbubrežne žlezde. Njihova uloga je da pripreme organizam na novonastalu situaciju. Po završetku stresnog događaja lučenje pomenutih hormona se vraća u normalu.
Ukoliko pojedinac ne može da se reši stresa i nepredviđena situacija traje duže vreme tada se javlja hronični stres koji može imati ozbiljnije i veće posledice po naše zdravlje u vidu nekog psihosomatskog oboljenja tj. psihofiziološkog poremećaja.
Posledice stresa
Uprkos tome što i akutni stres može uticati na zdravlje čoveka, mnogo su ozbiljnije posledice hroničnog stresa, koji sve više dovodi do oboljevanja. Takođe treba napomenuti da u savremenom životu stepen pojave akutnog stresa ostaje, ali dolazi do povećanja hroničnog stresa jer su neki od mehanizama eliminacije akutnog stresa nestali usled promena stila života. Danas ljudi postaju sve otuđeniji, gubi se bliskost koja je imala amortizujuću ulogu u dnevnom smanjenju izloženosti stresu. Još jedan faktor ide u prilog tome, reč je o hroničnom nedostatku vremena usled poslovnih obaveza koje zahtevaju odricanje od dokolice zarad postignuća i zadržavanja radnog mesta.
Najčešće posledice hroničnog stresa su: dugotrajni psiho-fizički umor koji počinje sa buđenjem, lak i isprekidan san tj. nesanica (može uzrokovati prethodno stanje ili biti njegova posledica), lučenje hormona stresa koji dugoročno mogu dovesti do nastanka hipertenzije, te povećanog lučenja želudačne kiseline (hiperaciditet). Posledice mogu biti i iritabilni kolon (razdražljiva creva), negativna psihička stanja poput apatije i nezainteresovanosti itd.
Sva pomenuta stanja individuu samo dodatno uvode u začarani krug jer dolazi do nastanka novih problema dok se stari nisu rešili. Tenzija i pritisak rastu uz svakodnevnu akumulaciju stresa.
Posledice posledica stresa
Dugotrajna izloženost intenzivnom stresu može imati još teže posledice po čoveka ili postati okidač za ozbiljna i fatalna oboljenja kao što su: prerano starenje, genetske mutacije, hronična oboljenja, pojava depresije, slabljenje imuniteta, povećanje nivoa šećera u krvi, opadanje kose, čir na želudcu ili dvanaestopalačnom crevu, povećanje rizika za dobijanje infarkta i moždanog udara, pa čak i nastanak malignih oboljenja.
Naučno dokazana povezanost stresa i oboljena
Stres može dovesti do slabijeg reagovanja na terapiju usled dejstva adrenalina i ostalih biohemijskih procesa koji se odvijaju izazvani kriznim situacijama. Brojna istraživanja ukazuju na skraćenje telomera odnosno krajeva hromozoma usled velike izloženosti stresu što za posledicu ima prerano starenje organizma. Kliničke studije ukazuju i na povezanost veće stope oboljenja od hroničnih bolesti kod osoba koje su pod dugotrajnim stresom. Ovakvo stanje doprinosi i produžetku već postojećih oboljenjakao što je grip, prehlada, zapaljenski procesi itd.