Obrazovanje se definiše kao pedagoški proces u funkciji obogaćivanja ljudskog znanja. To je dugotrajni proces koji se odnosi na sticanje znanja, veština i razvijanje sposobnosti i ličnih kompetencija.
Obrazovanje je važnije od svih drugih političkih i društvenih delatnosti i jedino ono može da unapredi položaj čoveka u zajednici.
Kao opšte društveno dobro, međunarodno pravo je obrazovanje definisalo kao jedno od osnovnih ljudskih prava.
Dinamika promena načina obrazovanja je brza i promenljiva a stari modeli obrazovanja se evolutivnim putem razvijaju u nove, naprednije modele.
U uslovima ubrzanog tehnološkog razvoja vaspitanje i obrazovanje proširuje svoj delokrug aktivnosti na: podsticanje radoznalosti, inicijative, razvoja kreativnosti, fleksibilnosti, rizika, individualnog razvoja, pripreme za život, postizanje stručnosti, učenje timskom radu, tolerantnosti, koegzistenciji, humanosti i dr
Jednom rečju vek u kome živimo je vek u kome je dominantna aktivnost učenje i poučavanje.
Krajem 80-tih i početkom 90-tih u evropskim zemljama ozbiljno se postavilo pitanje kvaliteta obrazovanja. Uvode se standardi sistema kvaliteta (ISO 9000). Sve do danas ovaj se sistem stalno usavršavao i prilagođavao korisnicima obrazovnog sistema. Danas je poznat pod imenom TQM (Total Quality Menagement).
Upravljanje nastavnim procesom je nužno kako bi modernizacijom nastavnih sadržaja učenici stekli bolje navike, sposobnosti i veštine. Nije nimalo lako primeniti moderne načine upravljanja na tradicionalni sistem školstva.
Predstavićemo u par rečenica osnovne elemente upravljanja na primeru sistema vaspitno obrazovne jedinice – škole.
Još je vavilonski kralj Hamurabi uveo osnovne elemente efikasnosti upravljanja i postavio osnove u planiranju zadataka, kontroli rada, minimalnoj nadnici. Od tada do danas, preko raznih sistema uređenja i upravljanja grupama, zajednicama, državama, menadžerstvo je imalo razne oblike i kontekste. Reč “menadžment” je nastala od latinskih reči “manu” i “agere” u značenju “voditi rukom”.
Prema Peteru Druckeru (pisac i svetski priznati konsultant u menažmentu) osnovni zadatak upravljanja ili menadžerstva je
“da omogući efikasnost u obavljanju definisanih i merljivih ciljeva, zasnovano na činjenici da su naučni radnici partneri u organizaciji.”
U skladu sa tim upravljanje u obrazovanju funkcioniše kao koordinator ljudskih, fizičkih i finansijkih potencijala i delatnosti. Upravljanje se u vaspitno obrazovnom sistemu postiže utvrđenom državnom i prosvetnom politikom.
Naravno, trebalo bi razgraničiti pojmove “liderstvo” i “upravljanje”. Upravljanje se definiše kao “skup akcija kojima se deluje na sistem sa namerom da se realizuju ciljevi sistema odnosno upravljanja” a liderstvo kao “uticaj na druge da usmere napore u pravcu osnivanja konkretnog cilja i korišćenje moći da se utiče na mišljenje i delovanje drugih ljudi “
Osnovni faktori za upravljanje u sistemu obrazovanja su:
– ciljevi i planovi,
– strategija upravljanja,
– struka i organizacija,
– procedura,
– upravljanje resursima,
– motivacioni sistem, unapređivanje kvaliteta poslovanja
Ciljevi upravljanja: razmenjivanje funkcionalnih znanja i veština učenika, razvijanje i usvajanje strategija učenika, razvijanje tolerancije i veštine komunikacije, odgovornost za sopstveno dostignuće.
Strategije upravljanja identifikuju potencijalne prednosti sistema, postavljanje planskih akcija, ocena rizika, procenu konzistentosti strategije.
Struka i organizacija kojima se gradi procesni model sistema upravljanja vaspitno obrazovne ustanove su u praksi procesi analize i sinteze, merenje i kontrola odnosa ulazno – izlaznih elemenata organizacije poslovanja.
Ulazni procesi obuhvataju ciljeve vaspitno obraznovne ustanove, potrebe i očekivanja zaposlenih, infrastrukturu ustanove, specifikacije procesa informisanja o korisnicima vaspitno obraznovne ustanove (učenici).
Izlazni procesi omogućavaju verifikaciju i validaciju planiranih zahteva.
U svakom slučaju, glavne funkcije menadžmenta u školama su: administrativna funkcija – raspodela i organizacija sredstava koji su namenjeni (ljudi, novca, opreme) postizanju ciljeva škole, odlučivanje (sakupljanje informacija kako bi se dala podrška svim činiocima u upravljanju), delegiranje tj. odabir nastavnika i učenika za neke odgovarajuće zadatke i unapređivanje obrazovanja.
Menadžment je kao i svaka društvena nauka osetljiva disciplina, ljudi su deo tima, tim treba da postiže određene rezultate a rukovodioci škola moraju biti i menadžeri i predavači.
Nikako se ne treba zaustaviti na jednom postignutom cilju, i nastojati da orijentacija i usmerenost ka cilju budu timski rad i kontinuriani proces. Sistem menadžmenta treba postaviti na široj osnovi. Zaposleni u ovom procesu bi trebali biti aktivni u proceni, monitoringu, održavanju i evaluaciji sistema upravljanja. U procese evaluacije treba uključiti i roditelje, socijalne partnere i druge eskperte iz oblasti obrazovanja i prosvete.
Bibliografija koju sam koristila:
- Rajko Šofranac, Radovan Damjanović (2010). Menadžment kvalitetom u obrazovanju, Podgorica : Pobjeda
- Pedagogija (2007), br. 204/205, str. 77-85.
- Perović, J. M. (1999). Menadžment, informatika, kvalitet, Kragujevac : CIM Centar
- Nikola Stefanović, Živadin Stefanović (2007). Liderstvo i kvalitet, Kragujevac : Centar za kvalitet
- Značaj doživotnog obrazovanja http://www.prevodioci.co.rs/blog/znacaj-dozivotnog-obrazovanja-i-ucenja-radionica-postavljanje-licnih-ciljeva/.
