Većinu vremena danas provodimo ispred ekrana, na poslu ispred kompjutera, dok u slobodno vreme skrolamo po društvenim mrežama. Osim što ova konstantna izloženost ekranima može uticati na naše društvene interakcije i mentalno zdravlje, kao i na loše držanje kičme, ona najviše utiče na naš vid.

Dugotrajno izlaganje ekranima, odnosno plavoj svetlosti koju emituju, može izazvati značajan zamor očiju, poznat još i kao “digitalni zamor očiju”. Simptomi mogu uključivati suvoću, iritaciju očiju, kao i jake glavobolje, koje su najčešće uzrok smanjenog treptanja zbog fokusiranja na ekran, što dovodi do suvoće očiju i naprezanja očnih mišića i živaca.  

Procenjuje se da danas više od 60% svetske populacije pati od nekog oblika digitalnog zamora očiju, dok broj osoba sa kratkovidošću raste alarmantnom brzinom. Ovaj problem posebno pogađa mlađe generacije, koje su već od najranijih godina izložene intenzivnom korišćenju digitalnih uređaja. 

Postavlja se pitanja – Kako rešiti ovaj problem, obzirom da savremeni svet podrazumeva konstantnu upotrebu tehnologije?

Savremeni način života i zdravlje očiju

Statistike pokazuju da odrasla osoba u proseku provede više od osam sati dnevno ispred ekrana, dok kod tinejdžera taj broj može biti i veći – neki ispred digitalnih uređaja provode i po više od deset sati. Upravo ovakve navike dovode do simptoma kompjuterskog vida, stanja koje karakterišu simptomi kao što su suve oči, zamagljen vid, glavobolje, bolovi u vratu, peckanje i iritacija očiju.

Poseban problem predstavlja takozvano plavo svetlo, koje emituju svi digitalni uređaji – telefoni, tableti, kompjuteri. Studije su pokazale da dugotrajna izloženost ovom svetlu može dovesti do oštećenja mrežnjače, ali i povećati rizik od makularne degeneracije, ozbiljne bolesti koja može dovesti do gubitka vida.

I sama pandemija, COVID-19, donela je nove načine rada i učenja od kuće, te se tako dodatno povećalo vreme ispred ekrana. Kod dece se sve češće primećuju slučajevi takozvane školske kratkovidosti, jer su njihove oči stalno fokusirane na bliske objekte, uz nedovoljno vreme provedeno u prirodi. 

Optičarske radnje – čuvajte vid i ukoliko nemate dioptiruju

Nemate dioptriju, pa ne posećujete optičarske radnje? Greška! Vi možda dobro vidite, ali to ne znači da vaše oči nisu umorne od konstantnog gledanja u ekran. Da li ste čuli za naočare sa posebnim filterom za plavo svetlo? Filter, koji je posebno ugrađen u stakla, doprineće zaštiti očiju od štetnog zračenja ekrana, smanjiti zamor i suvoću očiju.

Optičarske radnje danas ovaj proizvod nude po veoma povoljnim cenama, a uz to uvek možete odabrati i poseban, čak “šik” okvir, koji će upotpuniti vaš stajling. Pored vašeg novog izgleda, ove naočare će vam poboljšati fokus, jer su one posebno napravljene za rad na računaru. Osim toga, nije loše da s vremena na vreme svratite do optičarske radnje i proverite svoj vid, kao i da se posavetujete sa stručnjacima oko saveta za higijenu očiju i tehnikama za smanjenje simptoma digitalnog zamora. 

Ukoliko nosite naočare, a radite na kompjuteru, savet je da makar jendom godišnje proverite dioptiriju. Takođe, ukoliko vam naočare smetaju, optičarske radnje u ponudi nude i razne tipove sočiva, a uz savete stručnjaka sigurno ćete pronaći najbolju opciju za sebe.

Kako očuvati zdravlje očiju u digitalnom dobu?

Tehnologija danas igra ključnu ulogu u našim životima, pa teško da je možemo potpuno ignorisati. Ipak, postoje koraci i mere zaštite koje možemo preduzeti, kako bismo zaštitili naše oči i očuvali dobar vid.

Da li ste čuli za pravilo 20-20-20? Evo o čemu je reč – stručnjaci savetuju da nakon 20 minuta gledanja u ekran treba skrenuti pogled na 20 sekundi i, fokusirati se na objekat udaljen najmanje 20 stopa, što je oko 6 metara. Naravno, to ne znači da morate navijati alarm na svakih 20 minuta, jer to bi bilo suludo. Međutim, okvirno možete izmeriti vreme, a čak i da to radite na svakih sat vremena pomoći ćete vašim očima. Ova jednostavna vežba doprinosi opuštanju očnih mišića i smanjuje zamor.

Pored toga, veoma je važamn i boravak na otvorenom prostoru, barem dva sata dnevno. To značajno smanjuje rizik od razvoja kratkovidosti kod dece i mladih. Naravno, najbolje bi bilo kada biste mogli da provedete makar neko vreme u toku nedelje u prirodi, gledajući u zelenilo, no kako to nije uvek moguće, dovoljno će biti i da oči odmorite uz šetnju od par sati. 

Takođe i sama ishrana igra važnu ulogu. Zato je bitno da se hranite pravilno, da ishrana bude bogata vitaminima, posebno A,C i E, ali i omega 3 masnim kiselinama, jer tako možete smanjiti rizik od različitih očnih oboljenja. Svakako, nemojte zaboraviti da je u letnjim mesecima ključno nositi sunčane naočare, sa UV zaštitom, posebno u delovima dana kada je zračenje naintenzivnije. Stručnjaci opominju da prava UV stekla imaju samo stručne optičarske radnje, pa se ne preporučuje kupovina naočara za sunce u drugim radnjama.