Do nedavno nisam pretpostavila mogućnost da pravo na „kulturu“ jednog grada pripada isključivo pojedincu.
U davnijoj srpskoj istoriji bilo je uspešnih pojedinaca koji su, kao simbol svoje ekonomske moći i društvene odgovornosti, stečano bogatstvo ostavljali na polzu srpskog roda i potomstva. Oni koji su dobro poznavali ćud naslednika, za života su sačinjavali fondove čija su sredstva služila da bi se njihova zaostavština valjano čuvala. Drugi su verovali da takav poklon obavezuje na odgovornost sve one kojima je namenjen.
Danas je na muzeološkoj struci, tj. zaposlenima ( odgovornim licima ) da čuvaju kulturno bogatstvo .Ukoliko ste „kulturni radnik“ po obrazovanju, ali i ubeđen ju, da ne govorimo o „zaposlenju“, nužno je da shvatite zadatak čuvanja kulturnog nasleđa. Neupitna obaveza odgovornih je permanentna briga o fizičkoj egzistenciji pokretnog ili nepokretnog kulturnog dobra, valjana prezentacija istog, obezbeđena dostupnost dobra svim građanima …(vi koji želite da se preciznije upoznate sa obavezama odgovornih, možete to učiniti pročitavši član 6 Opšti interes u kulturi u aktuelnom Zakonu o kulturi).
Kulturno nasleđe ( nepokretno, napr. u vidu spomenika kulture, arheoloških nalazišta ili pokretno, napr. slike, skulpture, arhivska građa…) je svedočanstvo o kulturnoj istoriji jedne nacije, autentičnosti jednog njenog kraja ili entiteta. Dakle, veoma ozbiljna stvar, posebno što se tiče našeg nacionalnog identiteta. Настави са читањем „Čija je „kultura“?“
Ponovo radi bioskop!
Dragi sugradjani, imamo lepe vesti za vas!
Od petka 23.12.2011. godine u Domu vojske u Vranju ponovo radi bioskop! Obzirom da grad nema zvaničan i bezbedan bioskop već 20 godina u renoviranoj zgradi Doma Vojske biće prekazivani filmovi kao i pre nekoliko godina.
Prvi film koji će biti prikazan je „Montevideo, Bog te video“ i to u petak, subotu i nedelju sa početkom u 19h. Organizator je za sve zainteresovane obezbedio slobodan ulaz.
Za više informacija obratite se Domu vojske u Vranju.
У СУСРЕТ СЛАВИ
Приближава се крај године. Још мало па ћемо закорачати у ново лето, које ће сасвим извесно донети нова узбуђења, радости и изазове… Једина ствар која у овом тренутку даје потврду да смо испунили готово све дане у текућој години је датум који доказује да Нова Година тек што није. А општа атмосфера у граду, сложићете се и није нека новогодишња. По обичају улична декорација сигурно нас неће ни изненадити, ни одушевити, све је већ виђено, само ће се променити последње цифре у светиљкама које обележавају годину која долази.
Неколико дана пре дочека, већ постојеће светиљке ће заблинкати. Продавци честитики су некако утихнули. Ранијих година је на шеталишту у ово време било бучније, живахније. Наши суграђани и даље се са муком пробијају кроз шпалир тезги од летви и најлона, а као да им је свеједно да ли су они ту или их нема. Чини ми се да су изостале и декорације излога. Заиста нема потврде да смо дошли до празника који ће обележити улазак у следећу годину. Што је најгоре, а на шта ми не можемо утицати – нема снега. Време је ових дана свакакво, али зимско није никако. Настави са читањем „У СУСРЕТ СЛАВИ“
ДЕЦА СУ УКРАС НАШЕГ ГРАДА
Свако од нас је имао много прилика у животу да посматра дете док се игра. Посматрамо нашу децу, децу из комшилука или прођемо поред њих док су занесени својим враголијама. То је свакодневна слика у нашем граду. Често их чујемо док чекамо неког или нешто… Трчкарају, скакућу, мирно пролазе поред нас, некад вриште, некад се смеју. Њихов глас, плач или смех допру до нас, али не верујем да се у том тренутку ико од нас запита шта је то што је дете навело на такву реакцију. Углавном мислимо да је то начин на који деца изражавају своје расположење.
Дете је створено да би било срећно и да би уживало у најчаробнијем периоду живота, који је нажалост угрожен људском небригом. Цела планета, наша држава и наравно наш град притиснути су многобројним проблемима. Светска економска криза, разне болести, незапосленост, само су неки од проблема којима је већина свакодневно оптерећена, били они лично угрожени или радили на решавању истог – терет је подједнак. Живећи у таквим приликама, неретко се удаљавамо од правих животних вредности, а и често заборављамо на тренутке који су били испуњени спокојством и небригом а који су иза нас. Претпостављате да мислим на детињство. Дивно и безбрижно време, дефинитивно непоновљиво! Слике из детињства свакоме од нас остају дуго у свести и често их оживљавамо у причи или у сећању са другарима. Настави са читањем „ДЕЦА СУ УКРАС НАШЕГ ГРАДА“
ПРИЧАЈ ВРАЊАНСКИ ДА ТЕ ЦЕЛИ СВЕТ РАЗУМЕ
Врање је град о коме се на далеко зна. Много је разлога за то. Први и не једини разлог свакако су историја и традиција које овај град чине јединственим и несвакидашњим. Некада мала варош на југу Србије -данас град са утврђеним статутом и свим градским функцијама. Препознатљив је по аутентичном изгледу са сокацима и густо збијеним кућама у самом центру над којима штрче модерне и савремене зграде. Делови града подлегли су специфичном јужњачком менталитету, па као што су људи препознатљиви по својим надимцима, делови града носе специфична имена сачувана из прошлости (Тулбе, Оџинка, Собина, Сараина) па и нови делови града добијају специфична имена (Огледна станица, Палестина…). Потпуна слика о нашем граду стиче се кроз сагледавање традиције града, кроз призму прошлог времена које је овде оставило дубоке и несвакидашње трагове. Настави са читањем „ПРИЧАЈ ВРАЊАНСКИ ДА ТЕ ЦЕЛИ СВЕТ РАЗУМЕ“
Klub Malog Fudbala
Kao što svi Vranjanci već znaju, jedina svetla tačka vranjskog sporta je Klub malog fudbala Vranje, tako da sam odlučio da prvi tekst o sportu u Vranju bude upravo o ovom klubu.
Veliki sam navijač kluba, pratim svaku njihovu utakmicu i iskreno sa nestrpljenjem čekam vikend kada igraju kod kuće odnosno u sportskoj hali Vranje.
Inače, klub je osnovan 2005 godine pod imenom KMF „RUSČE“ kada je krenuo sa takmičenjem u treći rang odnosno „Srpsku ligu“. Već sledeće sezone prelazi u viši rang, odnosno drugu ligu Srbije, gde ostaje dve sezone, a onda nakon baraža u sezoni 2008/2009 ulazi u elitnu Prvu FUTSAL ligu.
Klub funkcionise sa vrlo skromnim sredstvima i imaju redovne probleme oko finansiranja. Jedini prihod kluba je od ulaznica, a put na gostovanjima i troškove oko organizacije utakmica kod kuće finansira Grad Vranje. Настави са читањем „Klub Malog Fudbala“
Još jedan lep klip
Još jedan lep klip o Vranju u produkciji TV Kaktus,
Бити или не бити одговоран
Дуго већ и пуно размишљам по чему се то млади људи у Врању највише међусобно разликују? По средњој школи или факултету коју изаберу? По количини новца који могу да потроше на нове патике или јакну? По фудбалском тиму за који навијају? Или по музици коју воле? По боји коже, политичкој припадности, биоритму…? Сматрам да је осећање одговорности оно што младе људе опредељује, дакле бити или не бити одговоран, а тако понајвише и разликује једне од других. Бити одговоран не значи на сва звона причати о својим квалитетима и манама других, већ стално и пуно радити на себи и сопственом развоју. Смисао одговорности младог човека није у плати коју захтева за свој рад, већ у позитивној промени коју у својој околини тежи да оствари. Настави са читањем „Бити или не бити одговоран“
Pravi razliku na svakom mestu, brzo i uvek!
Postoji jedna izreka koja glasi, rodom si odatle odakle je tvoja žena.
Kako je moja žena iz Vranja, ovaj mali ukutkani gradić na krajnjem jugu Srbije je izgleda postao moj drugi rodni grad.
Rođen sam u proviciji, završio studije u osrednjem, a radio u nekoliko velikih gradova u regionu. Iskreno, povratak u manje mesto ume malo da drmne sujetu, al to brzo prođe ako postoje jake i iskrene emocije.
Po dolasku u Vranje, prvi utisci bude u najmanju ruku nostalgična osećanja. Kao što je moj ortak Miloš napisao u članku Subotom, prelepo je kad subotom ljudi krenu u šetnju, na kaficu, druženje. Gradska hornika, lokalne trač teme, svi svakog znaju, ko je sa kim ili čim je uvek večna tema. Uveče, noću, vikendima, na atmosferi u kafićima i kafanama mnogi građani Balkana bi zavideli.
O provodu u Vranju, imam obećanja da će stručniji od mene to u detalje ispričati. Tema ovog posta je nešto drugo.
Настави са читањем „Pravi razliku na svakom mestu, brzo i uvek!“
Volim ono što drugi ne vole
Volim u Vranju ono što drugi ne vole !
Da li vam, se nekad desilo da vas iznerviraju ljudi koji stalno, ali stalno nešto zanovetaju? Ako je leto i toplo, kad će zima i malo hladnije? Ako volite Partizan, oni vole Zvezdu i obrnuto. Vi volite jedan kafić, oni, naravno, drugi. Često čujem kako, eto, ima “nas starih Vranjanaca”, koji, opet eto, ne mogu da dišu subotom? Te, velika je gužva, te pijačni dan, te “evo ovih koji dolaze u grad samo subotom”. Umesto da kažu: Da, hajdemo da popijemo kafu gde god ti odgovara, bitno je da popričamo, odavno se nismo videli. Nema veze za koga navijaš, drugari smo, bre od detinjstva. Toplo je? Pa naravno, jel teba da pravimo Deda Mraza u julu? Dobro, subota je, pijačni dan, ali ti ljudi moraju od nečeg da žive…